Osim što je Hamasov napad iznenadio celokupnu svetsku javnost, a ne samo izraelsku vojsku i bezbednosne službe, još veće iznenađenje bila je gomila brutalnih snimaka egzekucija civila i vojnika, ugljenisanih leševa i direktnog prenosa bombardovanja pojasa Gaze koji su preplavili društvene mreže.
Brutalni snimci, krvaviji od najkrvavijih horor filmova, kao u nekom postmodernom i morbidnom rijaliti programu, možda su najveća novina od početka poslednjeg izraelsko-palestinskog sukoba, posle kojih, izgleda, ništa više neće biti isto u budućim ratovima. Čini se da je zahvaljujući društvenim mrežama, medijsko izveštavanje o ratovima za samo jedan dan iz korena promenjeno.
„Ratom protiv istine“: Uloga društvenih mreža u ratnom izveštavanju
Još od 19. veka rat i mediji su se uzajamno pratili, ali novi momenti poput brutalnih snimaka egzekucija protivnika, ugljenisanih leševa Palestinaca u Gazi u „produkciji“ Hamasa, ali i izraelski direktni prenosi svojih bombardovanja imaju veze sa novim, digitalnim medijima, kaže za Sputnjik teoretičar kulture Vladimir Kolarić.
Mediji su sve prisutniji u svakodnevnim životima ljudi, gotovo svako od nas ima pametni telefon sa kamerom kojom možemo snimati šta god hoćemo i pojavom novih medija dobila se mogućnost da svako može praviti sopstvene medijske sadržaje.
Danas svako ima mogućnost da izveštava i nudi svoje svedočenje o onome što se dešava, ali i da kreira događaje, a odavno se govori da se nešto nije ni desilo ako o tome mediji nisu izvestili. Relativno davno je snimljen film „Ratom protiv istine“ (1997) u kome smo gledali rat koji u stvarnosti ne postoji već samo u medijima, ali je publika verovala da taj rat stvarno postoji, podseća Kolarić.
Snimci klanja – zastrašivanje protivnika i spremnost da se ide do kraja
Strane u ratu uvek su koristile medije za svoje interese, a bitna novost je da u spoju sa novim medijima i razne terorističke ili kriminalne grupacije mogu plasirati sopstvene snimke radi zastrašivanja protivnika.
„Postoji jedna tendencija da se ističu sadržaji koji su pre toga bili zazorni, poput preteranog nasilja ili određenih perverznih, brutalnih i drastičnih činova ili dela, a reč je o fenomenu koji se od devedesetih, a intenzivno od dvehiljaditih obrađuje u filmovima – a to su tzv. snaf filmovi. Snaf filmovi su se smatrali legendom, a u njima se prikazuju uživo, ne režirana nego prava ubistva ili ostali brutalni akti ranjavanja, nasilja seksualnih perverzija itd.“
Hamasovim snimcima ubistava kao i ugljenisanih leševa u Gazi posle bombardovanja izraelske vojske prethodila je ranija praksa terorističkih grupacija da prikazuju drastične scene „od klanja na dalje“ na svojim kanalima, jer tako se, sa jedne strane destabilizuju i zastrašuju protivnici, a sa druge se svedoči o sopstvenoj snazi, brutalnosti i rešenosti da se nešto uradi.
Haos u svesti
Globalna posledica je što ljudi prestaju da procesuiraju veliki broj informacija, posebno ako su brutalne. A ako ljudi ne procesuiraju i ne osveste informacije i ako su zatrpani informacijama onda se kod njih stvara dezorijentacija i haos u svesti, tako da više ne znaju šta da misle o svemu, smatra Kolarić.
Da ne govorimo da preterano nasilje otupljuje čula i stvara desenzibilizaciju za nasilje i brutalnost. Isto kao što je i rijaliti kultura desenzibilovala ljude za mnogo šta što bi u medijima bilo neprihvatljivo pre 20 godina, a sada je postalo normalno.
„Možemo pretpostaviti, ne možemo tvrditi, da npr. preko nekih globalnih mreža čiji je centar na Zapadu ovakvi snimci bivaju dosta nekontrolisano puštani u javnost i neko se može pitati da li se to radi namerno? Da li su scene brutalnih činova nasilja koje čine pripadnici Hamasa nad civilima ili izraelskim vojnicima namerno potencirane i puštane da bi ih videla široka publika kako bi to eventualno stvorilo animozitet prema jednoj strani u sukobu i opravdale eventualne reperkusije prema njoj. Naravno, možemo pretpostaviti da postoji jedan model šire manipulacije celom pričom, ali to su u ovom trenutku pretpostavke.“
Apokaliptični pristup – do istrebljenja
Brutalni snimci Hamasa mogu svakako opravdati eventualnu odmazdu i legitimizovati je u očima pre svega zapadnog sveta, ali Kolarić smatra da borci Hamasa to svesno rade. Sukob je došao do te mere da je zastrašivanje i demotivizacija protivnika dovela do stvaranja jednog apokaliptičnog naboja koji ruši klasične predstave o svetu.
A to nas uvodi u perspektivu koja može voditi do jedne vrste iracionalizacije, čak i do depolitizacije javnog polja.
„U sve većoj meri taj apokaliptični diskurs ulazi u politiku i u političke događaje, a zapravo je on antipolitički jer počinjemo da gledamo stvari iz perspektive kraja. Ali kraja kao nekog konačnog sukoba gde su linije podela jako zaoštrene, crno-bele i vrlo brutalne. Naročito je opasno što ovakvi snimci mogu da pokažu da je stvar zaoštrena do te granice da se time pokazuje da ne postoji spremnost na neku vrstu kompromisa ili klasičnog političkog delovanja. Pa čak i klasičnog ratnog delovanja koje računa na postojanje protivnika koji može biti poražen, ali ne i istrebljen.“
Obostrana igra: Spremnost na sve
U ovom slučaju se sugeriše količina mržnje, spremnosti na stalnu mržnju i da se ide do kraja i ovim brutalnim snimcima Hamas šalje poruku da je spreman na sve. Ali to je obostrana igra kojom se ljudima na celom svetu stvara svest da su stvari jako zaoštrene i da se ide ka konačnim obračunima. Kao da se ulazi u apokaliptiku i iracionalnost koja ukida mogućnost dogovora, a spremnost na sve je jako opasna jer podrazumeva dehumanizaciju protivnika i želju da se on istrebi.
Obe strane računaju na taj mitski potencijal delovanja na svest ljudi kad se nešto događa na Bliskom istoku što je dosta moćno oružje i kad se tako radikalno radi, računa se da se stvari neće vratiti na staro i da su obe strane spremne na sve.
„A to ljude zastrašuje jer ih izvodi iz uobičajenog načina života, ideja i vrednosti, tera ih na drugačije razmišljanje i nudi im drugačije izazove, što onda ima uticaja na celo društvo i države“, zaključio je Kolarić.