Asteroid Psiha, nazvan po grčkoj boginji, a koji je otkrio 1852. italijanski astronom Anibal de Gasparis, najveći je asteroid tipa M za koji se zna da se nalazi u našem solarnom sistemu, budući da je širok oko 140 milja. Nalazi se u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera.
NASA-ina misija ka asteroidu Psiha počela je u petak rano ujutru, lansiranjemnapredne sonde veličine kombija na šestogodišnju misiju dugu 2,2 milijarde milja do jednog od 12 najvećih asteroida u Sunčevom sistemu.
Letelicu je lansirala SpejsIks-ova raketa Falkon Hevi, najmoćnija u floti ove kompanije, iz NASA-inog svemirskog centra Kenedi na Floridi u 10:19 po lokalnom vremenu.
NASA se nada da će proučiti hemijski sastav asteroida i njegovo magnetno polje, budući da astronomi i dalje imaju mnogo pitanja u vezi sa Psihom, a posebno žele da kopaju po njegovom sastavu.
Psiha je asteroid tipa M, klasifikacija koja se daje metalnim asteroidima. Međutim, metoda koju astronomi koriste za određivanje sastava nebeskih objekata, spektroskopija, može se koristiti da se utvrdi da li je nešto metalno, ali ne i specifični metali od kojih je napravljeno.
Studija iz 2020. koristila je kompjuterske simulacije i zapažanja o udarnim kraterima kako bi pomogla astronomima da suze izbore, ali i dalje ne mogu biti sigurni. Najbolja pretpostavka je da se asterid prevashodno sastoji od Monela, mešavine uglavnom nikla i bakra, za koji se smatra da su uobičajeni u svemiru.
Očekuje se da će svemirska letelica stići do asteroida Psiha do 2029. godine, nakon što dobije pomoć od Marsove gravitacije 2026. U NASA se nadaju da će tada definitivno saznati od čega je napravljen asteroid.
Bez obzira od kojih metala je Psiha napravljena, ona je nesumnjivo vredna. Procene su da čak i da sadrži relativno jeftin metal kao što je gvožđe sugerišu da bi Psiha vredela 10 kvintiliona dolara (10.000.000.000.000.000.000 ili deset miliona triliona dolara) da je kojim slučajem doneta na Zemlju i prodata po trenutnim tržišnim cenama.
Međutim, takav potez bi nesumnjivo srušio tržišta tih materijala, smanjujući ukupnu vrednost. I to pre razmatranja troškova „hvatanja“ asteroida u pokretu i njegovog premeštanja blizu Zemlje, milijardama milja daleko, što je podvig koji bi bio nemoguć sa današnjim tehnologijama, bez obzira na cenu.
Ipak, neke kompanije imaju planove za kopanje asteroida, iako će verovatno početi sa manjim i bližim asteroidima u narednih nekoliko decenija - ako tehnologija dovoljno napreduje.
NASA očekuje da će potrošiti oko 1,2 milijarde dolara na misiju Psiha, od čega je 131 milion dolara otišlo SpejsIks-u za lansiranje svemirske letelice.