Dok ćemo stvarne razmere opasnosti s kojom je svet suočen moći da procenimo tek kada, na dobro ili zlo, sve bude gotovo.
Iznenađenje iz Gaze
Na potpuno iznenađenje skoro svih, a to će reći, praktično svih sem palestinskog Hamasa, snažan podsticaj intenziviranju temeljne nestabilnosti sveta dogodio se prošle subote ujutru, napadom koji su Palestinci iz Pojasa Gaze izvršili na Izrael. Počeo je rat.
Napad na Izrael, ukazao je mađarski šef diplomatije Peter Sijarto gotovo pesnički, ”protresao je međunarodnu politiku kao udar munje s neba”.
O kolikom je iznenađenju, uostalom, reč, mogao bi da posvedoči Džejk Saliven, savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, koji se samo nedelju dana ranije, 29. septembra, javno hvalio na jednoj konferenciji u organizaciji magazina ”Atlantik” da je čitav region Bliskog istoka ”danas mirniji nego što je bio tokom dve decenije”. Samo u prva četiri dana prebrojano je preko dve hiljade mrtvih koji govore da američki savetnik za nacionalnu bezbednost, čuven i po priznanju da je ”Al Kaida” na našoj, to jest, američkoj strani, nije onako dobro obavešten koliko je beskrupulozan…
O stepenu iznenađenja, najzad, svedoči i nekoliko baza izraelske armije oko Pojasa Gaze koje je Hamas pregazio u početnim satima invazije, kao i smrt dvojice pukovnika, Roja Levija i Sahara Malufa, zapovednika elitnih jedinica vojske.
Kako je Hamas uspeo da postigne takvo iznenađenje? Kroz razgovor sa sadašnjim i bivšim obaveštajnim oficirima iz SAD i Izraela, ”Blumberg” u svojoj analizi, ukazujući da je ”Pojas Gaze, neveliko parče zemlje pored Egipta, jedno od najnadziranijih mesta na planeti”, priznaje da mnogo toga tek treba da se otkrije ali nudi objašnjenje da je, pod jedan, Hamas odustao od upotrebe tehnološki naprednih sredstava komunikacije i bukvalno otišao pod zemlju, i, pod dva, da je preplavio preterano samouvereni izraelski sistem odbrane koji nije bio u stanju adekvatno da odgovori dok nije bilo prekasno.
Iranski faktor
”Volstrit džornal” pak nudi jednostavnije rešenje: Iran. ”Iranski bezbednosni zvaničnici pomogli su Hamasu (…) i dali zeleno svetlo za napad na sastanku u Bejrutu prošlog ponedeljka”, ustvrdio je američki list, pozivajući se, ni manje ni više, na ”visokopozicionirane članove Hamasa i Hezbolaha, libanske militantne grupe koju takođe podržava Iran”. Da bi ova eksplozivna tvrdnja dobila zanimljiv obrt kad je Endru Mekgregor Maršal, nekadašnji urednik u Rojtersu, javno opomenuo da je autorku teksta, Samer Said, on lično otpustio iz ove agencije 2008. zbog ”beščašća i izmišljanja priča”, te da je iznenađen što ju je ”Volstrit džornal” angažovao i ”objavljuje njene očigledno lažne priče”.
Imajući u vidu da američki zvaničnici (za sada) odbijaju da odgovornost pripišu Iranu, dok istovremeno jača javni pritisak da se upravo to učini – po običaju, prednjači zloglasni senator Lindzi Grejem – može se zaključiti da u američkoj državi, uključujući duboku državu, postoji podela na dva krila, od kojih je jedno još ratobornije.
Masakri civila
U svakom slučaju, kako je izvesno da je Izrael pokazao nedopustivu slabost, pa je za to i kažnjen, pored ostalog, i masakrom velikog broja civila, jevrejska država sad mora da pokaže snagu. Pored ostalog, i kroz masakr velikog broja civila; Gaza će, prenose mediji obećanje jednog bezbednosnog zvaničnika, postati grad šatora, jer nijedna zgrada neće ostati da stoji posle danonoćnih bombardovanja. ”Nema struje, nema hrane, nema gasa. Sve je zatvoreno”, objavio je totalnu blokadu Gaze, jednog od najgušće naseljenih mesta na svetu, izraelski ministar odbrane Joav Galant.
Čak je i Evropska unija takvim povodima morala da primeti da, iako Izrael ima pravo da se brani, pojedine odluke predstavljaju kršenje međunarodnog prava. S druge strane, predsednik SAD Džo Bajden, preneo je Si-En-En, u razgovoru s premijerom Izraela Benjaminom Netanjahuom od njega nije tražio uzdržanost oko Gaze.
Što može da se shvati kao ohrabrenje Izraelu da, nakon što je mobilisao preko 300.000 rezervista, krene u kopnenu operaciju zauzimanja Pojasa Gaze koja ne može da ne bude i dugotrajna i krvava za obe strane. A pritom i okidač za intervenciju Hezbolaha na severu Izraela, što bi zauzvrat izazvalo intervenciju Amerike koja već preti da će to učiniti i šalje nosače aviona da tu svoju pretnju učini ubedljivijom. Naoružane grupe povezane s Iranom pak najavljuju da će u tom slučaju širom Bliskog istoka da napadnu američke trupe, i, eto požara koji lako može da zahvati čitav region.
Krah američkih planova
Ako taj, vrlo krvavi scenario, još nije sasvim izvestan, jedno jeste: prva diplomatska žrtva ovakvog razvoja situacije jeste američki pokušaj da pomiri Izrael i Saudijsku Arabiju. Karakterističan je u tom smislu komentar ”Blumberga”: ”Hamas je upravo spalio Bajdenov dil za preobražaj Bliskog istoka.”
Razloga da strepi ima i režim u Kijevu – šef parlamentarnog odbora za spoljne poslove Aleksandar Mereško govori o ”strahu” da Zapad neće ostati fokusiran na Ukrajinu usled Izraela – a ”Volstrit džornal” otkriva i da će Vojska SAD imati poteškoća da ispuni izraelske zahteve za vojnim materijalom, što znači da će ga za Ukrajinu ostati još i manje.
A na sve to, Generalštab južnokorejske armije upozorava: Severna Koreja se možda sprema za iznenadni napad, uz korišćenje Hamasove taktike.
Koji je cilj ovog napada na Izrael? Šta dalje možemo da očekujemo? I da li ima nade da će ipak izbiti mir u svetu?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” razgovarali diplomata Zoran Milivojević i dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.