Naučnici su napravili 69 genetskih modifikacija kako bi zaustavili odbacivanje bubrega i produžili preživljavanje. Ovo je uključivalo eliminaciju virusa svinja i uklanjanje gena tako da oni ne kodiraju antigene koje ljudski imuni sistem napada, prouzrokujući odbacivanje organa.
Druge modifikacije su ciljale na gen svinjskog endogenog retrovirusa, za koji istraživanja sugerišu da bi mogao da inficira ljudske ćelije. Ljudski geni dodati svinjama takođe su pomogli da se produži opstanak bubrega.
U slučajevima kada je dodato sedam ljudskih gena, stopa preživljavanja se povećala sedam puta, tvrde naučnici sa Harvardske medicinske škole i biotehnološke kompanije „eDženezis“.
Prosečno preživljavanje bilo je 176 dana, a jedan majmun je preživeo 758 dana. Izvršni direktor „eDženezisa“ Majkl Kertis rekao je da je to „izvanredna prekretnica“ koja dovodi testiranje genetski modifikovanih bubrega svinja na ljude jedan korak bliže.
Dodao je da to „utire put ka boljim ishodima za bezbrojne pojedince kojima je potrebna transplantacija organa za spasavanje života“ piše „Skaj njuz“.
Profesor Tacuo Kavai sa Harvardske medicinske škole najavio je da će rezultati kod ljudi verovatno biti još povoljniji nego kod majmuna.
Svinje su najpogodniji donatori zbog faktora kao što su njihova veličina i sličnosti sa ljudskim organima, ali zaustavljanje odbacivanja transplantata predstavljalo je izazov decenijama. Međutim, nedavni rad na uređivanju gena i tehnikama za suzbijanje imunog sistema je ohrabrujući.
Dvoje ljudi imalo je svinjsko srce: prva osoba je umrla dva meseca nakon operacije 2022. godine, dok je druga dobila novi organ prošlog meseca. Medicinski centar Univerziteta Merilend, koji je obavio obe operacije, saopštio je da muškarac „nastavlja da se oporavlja i da je započeo fizikalnu terapiju“.