Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica izjavio je da je vreme u kom je vrabac bio simbol prestonice nestalo.
„I taj Beograd polako nestaje i menja se. Ono što znamo, a što potvrđuju studije i kod nas i u Evropi, pre svega, govori o negativnom uticaju ljudi. Mi sada parkove prilagođavamo sebi, ako i pošumljavamo parkove to je uglavnom nekakvo drveće, a za vrapce je neophodno da postoji različito žbunje, gde se oni sklanjaju, okupljaju“, objašnjava Stojiljković, napominjući da su u pitanju ptice koje funkcionišu u jatu.
Prema rečima dr Saše Marinkovića, iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, činjenica je da ih poslednjih godina ima manje, a razloga za to je više.
„Jedan od razloga je što ima manje rasutog đubreta po gradu, jer se vrabac tim hrani. S druge strane, nove zgrade su staklene i fasade su praktično zatvorene, tako da za vrapca nema mesta. On se obično krio u krovovima kuća, u terasama gnezdio. Sad je to dosta skučeno tako da ima manje prostora za gnežđenje“, naveo je Marinković za RTS.
Cvrkut vrabaca je dobar znak
Vrapcima smeta buka, zagađen vazduh, nedostaje im žbunje... Trenutno ih je najviše u Hajd parku, Zvezdarskoj i Bajfordovoj šumi, pored reka. Ako cvrkut čujete ranom zorom, budite srećni, jer to znači da im se vaša terasa dopada.
„Ukoliko želite vrapce u svojoj okolini postavite soliter za vrapce. To je jedna kućica za vrapce za tri porodice, ali svako ima ulaz sa svoje strane. Posadite neko žbunasto bilje, recimo orlove nokte, to jako lepo miriše, a pravi žbunje koje oni obožavaju. Posadite živu ogradu, forziciju. To je grm koji prvo cveta žutom bojom u proleće, a kasnije olista tako da biće bolje i vama i vrapcima“, predlaže Uroš Stojiljković.
Stojiljković dodaje da vrapcima hleb baš ne prija, pa im ponudite zrnevlje. Ove ptice vole proso, suncokret i žitarice.