„Čovek je vozio preko ograničenja, tu je 50, bio je mrak. On je stariji čovek, ima preko sedamdeset godina, odbacio ju je 30 metara, dva metra u vis. Imala je napuklu lobanju, otekline mozga, toliko velike da su već prve večeri, kad su je doveli u Hitnu pomoć, rekli da ima vrlo male šanse“, priča za Sputnjik Nikolinina majka Vera Janković.
U trenutku prijema u bolnicu devojčica je bila u komi, ali se stanje u narednih 24 sata dodatno pogoršalo, snimci su pokazali da je doživela moždanu smrt. Čekalo se, da njeno malo srce prestane da kuca. Kucalo je još 25 dana.
Svake godine u saobraćajnim nesrećama u Srbiji pogine u proseku dvanaestoro dece do 14 godina, a povređeno bude oko 140 mladih do 30 godina. Faktor rizika, koji se računa kao prosek na milion dece, u Srbiji je 12 dok je u ostalim zemljama u Evropi 6.8, što nas svrstava u najnebezbednije zemlje. Ti podaci su jezivi.
Crni niz pokrenuo roditelje
Posle Nikolinine smrti, desio se crni niz, u narednih mesec dana poginulo je još troje dece, dva dana kasnije udarena je devojčica u Novom Pazaru, Melisa Zećović, preminula je na licu mesta. Desetak dana kasnije, takođe kao pešak, udaren je Maksim Vujić u Obrenovcu, živeo je nekoliko dana. Posle njegove smrti u Somboru, pred kućnim pragom, poginuo je David Mormer...
Frapirana činjenicom da čovek koji je pregazio njeno dete nije u pritvoru, Jankovićeva je kontaktirala ostale roditelje. Na socijalnim mrežama su im se javili i ostali, 50 porodica zavijenih u crno. Suđenje i kazna, neće im vratiti decu, ali su ulazeći u problematiku tretiranja dece u saobraćaju i proučavajući kazne, shvatili da je u Srbiji jako puno ljudi koji nose svoju bol, ali i trpe zbog nepravde. Formirali su Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju.
Roditelji su u Beogradu održali protest, ali je ostao u senci stravičnog događaja u Ribnikaru
© Foto : Sputnjiku ustupila Vera Janković
Zatvorske kazne minimalne
Za smrtni ishod iz nehata zaprećene su kazne od jedne do 8 godina zatvora, a za smrtni ishod usled dejstva alkohola, opijata, nasilničke vožnje i na pešačkom prelazu, zaprećene kazne su od dve do 12 godina. Međutim, u praksi kazne su doslovno minimalne, jedna godina ako je poginula punoletna osoba, a dve do tri ako je u pitanju dete. To nisu ni pune dve godine zatvora, objašnjava Jankovićeva.
„Oni su u zatvoru otvorenog tipa, samo radnim danima, svakog vikenda, petkom u dva popodne izlaze, ponedeljkom se vraćaju nazad u zatvor. Posle dve trećine kazne, kao za bilo koje krivično delo, imaju uslovni otpust, što praktično znači da ako nekog osudite na dve godine zatvora za smrt deteta, kao u slučaju čoveka koji je udario Melisu Zećović, dobio je minimalnu kaznu od dve godine. On će provesti u zatvoru 450 dana“, kaže i dodaje da optuženi ima i godišnji odmor od 30 dana, svake godine.
Država obećala izmene zakona
Udruženje se obratilo i saobraćajnim stručnjacima, pripremili su izmene Krivičnog zakonika i Zakona o bezbednosti u saobraćaju. Predlozi su poslati nadležnim ministarstvima. Iako Ministarstvo za brigu o porodici ne odlučuje o izmenama, primila ih je ministarka Darija Kisić Tepavčević i redom zvala ostale ministre. Videli su se sa svima, čak i sa republičkom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac. Razgovarali su i sa predsednikom republike Aleksandrom Vučićem, na sastanku sa svim resornim ministrima.
„Tada nam je potvrđeno da će do izmena Krivičnog zakona doći sigurno. Da će u septembru biti javna rasprava i da će biti pomerene minimalne granice, od 1 – 8 godina zatvora da će biti pomerena da minimalna bude 2 ili 3 godine, od 2 do 12 da bude pomerena na 4 do 15 godina. Pokušali smo da pregovaramo i o ostalim zahtevima, izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja, međutim, rečeno je da se oko toga vidimo u avgustu, ali do tog sastanka još nije došlo“.
Bezbednost dece najvažnija tema
Uz svo razumevanje za trenutnu političku situaciju u državi, roditelji poginule dece smatraju da je ovo jedna od najvažnijih tema. Postupci ponekad traju i pet, pa čak i osam godina, bahati vozači i dalje voze, roditelji ih viđaju svakodnevno, ne mogu da shvate da i dalje imaju vozačku dozvolu.
„Većina dece pogine vraćajući se iz škole, udari ih neko ko živi na 200, 300, metara od njih. Prilično je teško da redovno viđate osobu koja vam je usmrtila dete. I to traje godinama. Iako su podignute optužnice, razumemo da u predistražnom postupku ne mogu da oduzmu dozvolu, ali ljudi koji izgube dete dožive to kao provokaciju, kad na ročište dođe kolima kojima je usmrtio dete. Istim tim kolima!“.
Jankovićeva dodaje još jedan zanimljiv, stravičan obrazac, sa kojim su upoznati skoro svi koji su izgubili decu u saobraćaju. Počinioci ne prilaze povređenom detetu, bez obzira koliko ima godina, oni ne zovu Hitnu pomoć, ne zovu policiju i često se izjašnjavaju da nisu krivi.
Roditelji traže pravdu za Nikolinu, ali i još 50 dece koja su poginula u saobraćaju
© Foto : Sputnjiku ustupila Vera Janković
Jankovići čekaju sudski epilog
Slučaj njene ćerke Katarine još nije dobio sudski epilog, nesreća se dogodila 7. decembra prošle godine, krivični postupak još traje.
„Ostalo je još svedočenje saobraćajnog veštaka. To je ključni dokaz u kome se daje nalaz i mišljenje ko je doprineo nezgodi, a u tom veštačenju je napisano da su apsolutno svi propusti na strani vozača. Slučaj je čist, zato što postoje očevici, snimci, to je bulevar koji povezuje veliki tržni centar, kamere su sve snimile“.
Zakon kaže, ako je na pešačkom prelazu dete do 14 godina, to je kategorija dece u saobraćaju, vozač je obavezan da se zaustavi. Morao je da stane i da je u pitanju bila odrasla osoba, jer je namera da pređe bila očigledna, Katarina je prethodno bila i na pešačkom ostrvu.
Roditelji veruju da će oštrija kaznena politika dovesti do smanjenja poginule dece i odraslih. To tvrde na osnovu rezultata koje je dala u Holandiji, Velikoj Britaniji i skandinavskim zemljama. Oštre kazne broj poginulih pešaka, biciklista i motorista svele su na jednog ili dvoje ljudi godišnje.