„Ukoliko bude postojao takav dogovor, predstavnici naših odgovarajućih struktura mogu doći u Gruziju na bilateralni ili trilateralni sastanak (o normalizaciji jermensko-azerbejdžanskih odnosa)“, rekao je Alijev na zajedničkoj konferenciji za novinare sa gruzijskim premijerom Iraklijem Garibašvilijem u gruzijskoj prestonici.
Alijev je dodao da Gruzija treba da učestvuje kao posrednik u procesu normalizacije odnosa između Azerbejdžana i Jermenije.
„Moja ideja je da bi najispravnije, bilo da se radi o istorijskim ili geografskim aspektima, uključiti Gruziju u ovo pitanje. Zahvaljujem gospodinu premijeru (Garibašviliju) za to što je spreman da nam pomogne u vezi sa ovim pitanjem i nudi svoju ulogu posrednika“, rekao je Alijev.
Eskalacija situacije u Nagorno Karabahu
Nagorno Karabah, koji se pre 35 godina otcepio od Azerbejdžanske SSR i, nakon oružanog sukoba sa Azerbejdžanom 1992-1994. godine dugi niz godina postojao kao nepriznata republika, objavio je kraj svog postojanja 1. januara 2024. godine.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana 19. septembra je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.
Dvadeset prvog septembra u azerbejdžanskom gradu Jevlah, 100 kilometara severoistočno od Stepanakerta održan je sastanak predstavnika Jermena iz Karabaha sa azerbejdžanskom delegacijom, posvećen integraciji regiona u sastav republike.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 22. septembra da su oružane formacije Karabaha u skladu sa postignutim dogovorom o prestanku borbenih dejstava, počele da predaju oružje i vojnu tehniku pod kontrolom ruskih mirovnjaka.
Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti.
Kako trenutnu situaciju u Nagorno Karabahu komentariše glavna urednica Sputnjika, pogledajte u emisiji „Moj pogled na Rusiju“: