Astronomi su primetili ovaj bljesak pulsara Vela i smatraju da bi ovo otkriće moglo da promeni mnogo toga što se zna o tim mrtvim zvezdama koje imaju neverovatnu gustinu, piše „Lajvsajens“.
Najviša energija iz pulsara do sada
Tim naučnika, među kojima su bili oni iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), pratio je pulsar Vela, koji je oko 1.000 svetlosnih godina udaljen od Zemlje i jedan je od najbližih koji su ikad primećeni, s četiri teleskopa koji čine Stereoskopski sistem visokih energija (HESS) za lov na gama-zrake. Njihova naučna studija objavljena je u časopisu „Nejčr astronomi“.
„Otkrili smo da fotoni gama-zraka s pulsara Vela dostižu 20 tera elektronvolti (TeV). To su gama-zraci najviše energije koju smo dosad primetili iz pulsara“, rekao je Arače Džanati-Ataj, istraživač CNRS-a.
Pulsari poput Vele su neutronske zvezde rođene nakon što masivne zvezde dođu do kraja života i istroše sve gorivo potrebno za nuklearnu fuziju u jezgru. Kako nisu više u stanju da održavaju sebe nasuprot vlastitoj gravitaciji, jezgra ovih zvezda se uruše i ogromna količina stelarnog materijala odleti u eksploziji supernove.
Rezultat toga je objekt s masom jednog ili dva Sunca sabijen u objekt prečnika od oko 20 kilometara. Zbog toga što umiruće zvezde postaju drastično manje, mnoge neutronske zvezde počinju da se okreću mnogo brže, nekad toliko da rotiraju i 700 puta u sekundi.
Ekstremna priroda pulsara
Pulsar Vela je jedna od najbolje proučavanih neutronskih zvezda i jedan je od primera ekstremne prirode ovih objekata. Nastao je pre oko 10.000 godina, ima prečnik od 20 kilometara i rotira brzinom od 11 krugova u sekundi, što je brže od elisa helikoptera.
„Ove mrtve zvezde su skoro potpuno sastavljene od neutrona i ekstremno su guste: kašičica njihovog materijala ima masu od pet milijardi tona ili 900 puta veću od mase Keopsove piramide“. rekla je Ema de Ona Vilhelmi, naučnica iz HISS opservatorija u Namibiji, koja je primetila bljesak.
Dok se pulsari okreću, šalju zrake elektromagnetnog zračenja kao neka vrsta kosmičkog svetionika. Veruje se da je radijacija posledica brzih elektrona koji nastaju i bivaju bačeni u magnetosferu pulsara, sačinjenu od plazme i elektromagnetnog polja.
U novom istraživanju je otkriveno da postoji deo radijacije s mnogo više energije nego što je očekivano.
„Rezultat ruši neka naša prethodna znanja o pulsarima i zahteva da ponovo promislimo o tome kako ovo prirodno ubrzanje funkcioniše. Veoma je teško objasniti kako nastaje tako ekstremna radijacija“, rekao je Džanati-Ataj.