Uzbuna u EU i SAD: Zašto je pobeda „Putinovog kandidata“ u Slovačkoj loša vest za jedinstvo Zapada

Taj izborni dan u Slovačkoj bio je „mračan dan za Ukrajinu i jedinstvo Zapada“, komentarisala je francuska poslanica u Evropskom parlamentu Valeri Hajer, ali, svejedno, uvređena predsednica Slovačke i(li) marioneta Amerike Zuzana Čaputova u ovom trenutku nije imala drugog izbora.

Ficova partija leve orijentacije, Smer, osvojila je najviše – skoro 23 odsto – glasova, pet odsto više od liberalne i prozapadne Progresivne Slovačke. Na trećem mestu je sa 15 odsto glasova Ficov bivši partijski drug, i sam bivši premijer Slovačke Peter Pelegrini koji je napomenuo da su njegova nova partija Hlas (iliti Glas) i Ficov Smer bliski „kako ideološki tako i politički“, te da je „Slovačka želela pobedu Roberta Fica“.

Magazin „Ekonomist“ će, u vezi sa spomenutom ideološkom bliskošću, primetiti i da Pelegrini nije zauzeo „proruske pozicije, ali se priključio Ficu 2021. u suprotstavljanju odbrambenom sporazumu s Amerikom“. A povrh toga, dodaje britanski list, ovom potencijalnom dvojcu većinu u parlamentu trebalo bi da obezbedi „ekstremno proruska Slovačka nacionalna partija“ s kojom je Fico već vladao, a čijem lideru Andreju Danku zapadni liberalni krugovi nisu zaboravili da je 2019, posle susreta sa Sergejem Lavrovim, priznao da se „klanja svemu što čini“ ruski šef diplomatije u međunarodnim odnosima.

Normalno, to jest, očekivano, već su stigle ocene da je Fico pobedio „šireći strah“, tako što je „ubedio dovoljno ljudi da liberalizam i ljudska prava mogu da budu veća pretnja za građane od široko rasprostranjene korupcije i saosećanja za režim Vladimira Putina“, kako je ustvrdila liberalna novinarka Beata Baglova; Fico pak takvima odgovara da su „prljave anti-slovačke prostitutke“.

A istakla se tumačenjem Ficovog uspeha i obližnja Čehinja Vera Jurova, potpredsednica Evropske komisije, ocenom da je Slovak koga je favorizovao Brisel, lider Progresivne Slovačke Mihal Šimečka, „bio izložen dezinformacionoj kampanji bez presedana“, uz „informacioni prostor koji je bio preplavljen sa krajnje desnice, ali i iz pro-kremaljskih izvora“. Pa je u tom smislu istakla lažni video, stvoren uz pomoć veštačke inteligencije, u kome tobožnji Šimečka najavljuje poskupljenje piva, kao da su mu pivopije došle glave, te stoga komesarka Jurova i ukazuje na „zloupotrebu tehnologije koja ugrožava evropsku demokratiju“. I radosno najavljuje cenzuru u Evropskoj uniji u vidu Zakona o digitalnim servisima koji od društvenih mreža zahteva da se jače angažuju protiv „nelegalnog sadržaja“, šta god sve to tačno bilo, a možemo da naslutimo šta će biti čim su u takav nedozvoljeni sadržaj uključene i „poruke podrške agresiji“, pri čemu se tu sigurno ne misli na NATO agresiju na Srbiju.

Ali, otkud uopšte tolika uzbuna – „Fajnenšel tajms“ piše o „alarmu koji se upalio u Vašingtonu i Briselu“ – zbog Roberta Fica u srazmerno malenoj Slovačkoj? Čiju su kandidaturu pokušali da osujete optužbama da je bio na čelu „kriminalne organizacije koja je kontrolisala policiju“. I zašto su uopšte Slovaci izglasali nekoga ko je bio izložen onolikim optužbama za korupciju?

Sudeći po tumačenjima zapadnih medija, samo zato što govori ono što je normalno. Ili bi trebalo da bude, a nije, pa ga to i suprotstavlja liberalnom mejnstrimu.

Fico se, naime, drsko zalaže za sklapanje mira umesto rata s Rusijom. Kaže, „ni metka više za Ukrajinu“ iz Slovačke, što, opominje „Njujork tajms“, predstavlja „potpuni zaokret: Slovačka je bila prva koja je Ukrajini isporučila borbene avione“, uz to i protivavionske sisteme S-300; istini za volju, kako se dodaje, skladišta slovačke vojske uglavnom su ispražnjena, tako da Ficova pretnja, bude li eventualno ostvarena, neće imati puno praktičnog efekta.

„On se divi Vladimiru Putinu, i kaže da neće dozvoliti hapšenje ruskog predsednika po međunarodnoj poternici ako on dođe u Slovačku“, optužuje Roberta Fica londonski „Gardijan“, prigovarajući mu i što je primetio da „narod u Slovačkoj ima veće brige od Ukrajine“ i da su antiruske sankcije „beskorisne“. A povrh toga kritikuje istopolne brakove, ideju da takvi parovi usvajaju decu naziva „perverznom“ i protivio se zaključavanjima i maskama tokom pandemije.

Štaviše, ističe „Njujork tajms“, „sa Slovačkom, Mađarskom i Srbijom koje iskazuju značajne simpatije za Vladimira Putina“ – a treba ovoj listi dodati i Republiku Srpsku čiji je lider Milorad Dodik takođe od srca čestitao Robertu Ficu na pobedi – „klima se promenila u ovom delu Evrope“. Ficov trijumf, ostvaren zahvaljujući „njegovim proruskim stavovima u kampanji“, napominje dalje „Njujork tajms“, „predstavlja još jedan znak sve manje podrške za Ukrajinu na Zapadu, dok se rat produžava a linije fronta uglavnom ostaju statične“ uprkos ukrajinskoj kontraofanzivi koja traje već četiri meseca.

U tom smislu, komentariše za „Fajnenšel tajms“ Milan Nič iz Nemačkog saveta za spoljne odnose, „Moskva slavi pukotine na istoku Evrope zbog kojih Mađarska više nije usamljena“.

„Zadatak Zapada je da ne izgubi Slovačku“, dodaje, dok generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ide i korak dalje, i iskazuje uverenje da će „Slovačka podržavati Ukrajinu ko god da sledeći dođe na vlast“. Drugim rečima, nema promene, šta god narod birao.

Zašto je Stoltenberg tako siguran? Zašto su građani članice NATO-a i Evropske unije glasali za „proruskog“ kandidata? I kako će to uticati na odnose u Evropskoj uniji i na njen odnos prema Ukrajini?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali novinar Siniša Ljepojević i naučni saradnik Instituta za evropske studije Rajko Petrović.

(pogledajte video)