Od kada je 2. aprila 2020. imenovan na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog između Beograda i Prištine i druga pitanja na Zapadnom Balkanu, uprkos svim neuspesima i eskalaciji situacije u južnoj srpskoj pokrajini, niko nije dovodio u pitanje autoritet Miroslava Lajčaka.
Tak je bilo sve do sednice Evropskog parlamenta održane 3. oktobra ove godine, kada se na tako nešto usudio austrijski evroposlanik Tomas Vaic, koji je pozvao Lajčaka da se povuče sa funkcije.
Efekat Lajčakovog rada ravan nuli
Svi oni koji brane međunarodno pravo, istinu i pravdu žele da Miroslav Lajčak ode sa mesta evropskog posrednika u dijalogu između i Prištine jer nije uradio ništa kako bi se sprovelo ono čemu je Evropska Unija bila garant – od odredbi Briselskih sporazuma do zaustavljanja nasilja, kaže profesor dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje.
Prema njegovim rečima, Lajčak je možda imao nekoliko efektnih izjava, međutim, efekat njegovog rada ravan je nuli, eskalacija prilika na Kosovu i Metohiji se nastavlja, a Srbi stradaju.
Lajčakova lična odgovornost možda i nije tolika, ali, s obzirom da se radi o predstavniku EU, njegova odgovornost je velika, smatra Deđanski.
„Ako gledamo ko je najviše odgovoran formacijski, onda je to Lajčak. Rezultat njegovog rada je napad na srpsku decu, pogibija srpskih državljana i albanskog policajca i zato treba da bude smenjen“, kaže on.
Lajčaka štiti nedodirljivi Borelj
Nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović, pak, napominje da Lajčak nije delovao sam, već često pod neposrednom dirigentskom palicom šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja. Tako da bi oni koji više ne žele Lajčaka na mestu posrednika u kosovskom čvoru trebalo da, kako naš sagovornik kaže, zagrizu veći zalogaj i ospore autoritet Žozepa Borelja.
A to je u ovom trenutku, prema Jovanovićevom mišljenju, nemoguće, jer se Borelj nalazi na svojoj poziciji uz saglasnost svih članica EU.
„Mislim da će Lajčaka da zaštiti sam Borelj, pošto na njega ne mogu direktno da udaraju i često je, zajedno sa Lajčakom, učestvovao u razgovorima. To je samo dokaz toga da nisu do sada uspeli sa taktikom pritiska na Srbiju da postignu cilj i da svoje nezadovoljstvo mogu da izraze i tim što bi deo odgovornosti bacili i na pregovarača, a ne na njihovu strategiju. Pregovarač je samo sprovodio strategiju EU i Amerike. On nije mogao niti je hteo da izađe iz tog okvira“, kaže Jovanović.
U toj činjenici, da nije želeo da izađe iz okvira strategije EU i SAD prema Srbiji – da naša zemlja prizna ono što se naziva „realnošću“ i prihvati da Priština dobije stolicu u UN leži i Lajčakova dugovečnost, dodaje on.
Za razliku od mnogih drugih mirovnih posrednika koji su se eksjugoslovenskim prostorom ponekad smenjivali i brzinom svetlosti, Lajčak na mestu posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine opstaje neočekivano dugo jer, prema Jovanovićevom tumačenju uz njegovo posredovanje otvorila mogućnost da se stvari za Zapad odvijaju brže.
Prema Jovanovićevim rečima, Lajčakova odgovornost sastoji se u tome što je pristao da bude pregovarač sa ograničenim ovlašćenjima – ne sme da preuzme obaveze prema Srbiji i mora da je natera da prihvati kosovsku nezavisnost. Sa druge strane nije naterao Prištinu da formira Zajednicu srpskih opština.
„To nije tvrdo i bezuslovno tražio, nego je to činio kroz pozive, apele. Priština to nije htela jer joj je odgovaralo da se na Kosovu ne zadrži veći broj Srba, što bi sa Zajednicom srpskih opština sigurno bilo moguće. Više joj je odgovaralo ovakvo razuđeno stanje u kome bi pod pritiscima i incidentima raznih vrsta Priština obeshrabrivala Srbe i terala ih na laganije ili brže bežanje u pravcu centralne Srbije“, navodi Jovanović.
Ipak, može se desiti da Lajčak napusti poziciju posrednika - prema pisanju medija, novoizabrani slovački premijer Robert Fico mogao bi da ga imenuje na mesto šefa slovačke diplomatije, što je Lajčak i bio 2009. i 2010, kao i između 2012. i 2020.