U saopštenju podsećaju da je prema podacima UN-a, procena da će do 2050. godine starijih ljudi biti više od dve milijarde ili 22 procenta svetske populacije, što predstavlja duplo više od sadašnjih 11 procenata stanovništva koje je starije od 60 godina.
Dodaju da je starija populacija heterogena i osetljiva društvena grupa, te da je potreban napor za prepoznavanje svih karakteristika podstruktura pripadnika ove grupe, kao i da su staračka domaćinstva sve brojnija kako na selu tako i u gradskim sredinama.
"Rodna priroda starenja otkriva da žene žive duže od muškaraca i da više starijih žena nego starijih muškaraca žive same. Kada žive u zajednici, nekada je njihova penzija jedini redovni prihod. U zajednici, stariji predstavljaju podršku mlađim članovima u čuvanju dece, održavanju domaćinstva i slično", ukazalo je resorno ministarstvo u saopštenju.
Navode da se starije osobe suočavaju sa raznim izazovima kada je reč o ljudskim pravima, poput diskriminacije, siromaštva, socijalne isključenosti, nasilja i zlostavljanja, kao i nedostatkom specifičnih mera i usluga.
Dodaju da su specifični izazovi zaštite i poštovanja ljudskih prava starijih kako na nacionalnom tako i na globalnom nivou, te da je činjenica da ni na međunarodnom ni na evropskom nivou ne postoji dokument koji se isključivo odnosi na starije osobe. "Preostalo je samo praćenje preporuka koje ugovorna tela Ujedinjenih nacija upućuju državama u kontekstu monitoringa postojećih međunarodnih ugovora. Ne možemo zanemariti i Agendu 2030 koja je uvela princip "Da niko ne bude izostavljen", naveli su.
Dodaju da je razumljivo, pošto je Srbija prva zemlja koja je princip "Da niko ne bude izostavljen" uvela u svoj normativni okvir, zašto se u politikama koje se kreiraju insistira da starije osobe ne budu izostavljene.
To se posebno ogleda u unapređivanju oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, celoživotnog obrazovanja, zaštite od nasilja i lokalni razvoj specijalizovanih usluga, kako bi se kvalitet života ove populacije unapredio.
Ukazali su da je u pravcu poboljšanja životnih uslova doneta i odluka Vlade Srbije da penzije budu povećane 5,5 odsto od 1. oktobra ove godine, i dodatnih 14,8 odsto od 1. januara 2024, te sistem penzionerskih kartica sa popustima za kupovine i plaćanja roba i usluga.
Sa druge strane, razvija se i okvir za upražnjavanje svih onih aktivnosti za koje se podrazumeva da su "rezervisane", za mlađu populaciju.
U tom smislu, akcent je stavljen na uspostavu programa za što aktivniji život starijih osoba kako bi slobodno vreme ispunili aktivnostima kojima razvijaju svoje talente i stiču nova znanja, kao što su putovanja, odlasci u pozorište, bioskop, pohađanje različite kurseva i drugo.
Takođe, neophodno je razvijati društvenu svest da će se bolji uslovi života naših starijih sugrađana odraziti na ukupan boljitak nas samih, naših porodica i društva u celini, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.