Kornjača je srodna današnjim Kempovim i maslinastim kornjačama, a reč je o jednom od retkih slučajeva identifikovanja genetskog materijala kod toliko starih fosila kičmenjaka, rekli su naučnici.
Naglasili su da su koštane ćelije zvane osteociti bile izvrsno očuvane u fosilu koji je iskopan na karipskoj obali Paname 2015. godine. Kornjačin oklop sačuvan je gotovo u potpunosti, za razliku od ostatka kostura, prenosi Rojters.
U nekim osteocitima jezgra su bila očuvana i reagovala su na hemijski rastvor, što je omogućilo istraživačima da prepoznaju prisutnost ostataka DNK, rekao je paleontolog Edvin Kadena, glavni autor studije objavljene u Džurnal of vertebrejt paleontolodži.
"Želim istaći da nismo izdvojili DNK, već smo samo mogli prepoznati prisutnost tragova kiseline u jezgru", dodao je Kadena, naučnik sa Univerziteta Rozario u Bogoti i Instituta Smitsonijan Tropikal Risrč.
DNK kiselina se prilično lako raspada, iako je u pravim uslovima sačuvana u nekim drevnim ostacima. Istraživači su prošle godine izvestili o otkriću DNK životinja, biljaka i mikroba koji datiraju pre otprilike dva miliona godina iz sedimenta na najsevernijoj tački Grenlanda.
Kadena je rekao da su jedini stariji fosili kičmenjaka na kojima su pronađeni slični ostaci DNK bila dva dinosaurusa - Tiranosaurus (star 66 miliona godina), i Braciloposaurus (star 78 miliona godina). Kadena je rekao da su ostaci DNK zabeleženi i kod insekata koji datiraju od pre nekoliko desetina miliona godina.