To što je, od Edija Rame, preko EU mastiljara, do zapadnih analitičara, srpskih liderčića i nezvaničnih medijskih „izvora“, sve pravo u oko pogodio dan žalosti, govori o monstruoznoj fazi u koju je ušla totalna obaveštajna i hibridna borba protiv Srbije.
Sledeća faza je, dakle, da Srbija ne sme da ožali svoje žrtve. Da Srbija ne sme da pominje da su pripadnici njenog naroda ubijeni. Da Srbija ne sme ni da sahrani svoje sunarodnike. Da ne sme ni sveću da im zapali.
Morbidna akcija protiv Srbije
Nikad ništa morbidnije nije se pojavilo u javnosti nego sama ideja da se kritikuje i politizuje proglašenje Dana žalosti zbog mučkog ubistva trojice Srba, ali i albanskog policajca koji je takođe bio građanin Srbije.
Otvoreno i besramno, na to se ostrvio Edi Rama, albanski premijer, u ovom slučaju samo kao frontmen i predstavnik jednog kolektivnog stava Zapada prema ubijenim Srbima u Banjskoj.
Rami su se pridružili čak i neki mizerni političarčići u Srbiji, nepotpisani novinari opskurnih tekstova, jadni analitičari kojima su puna usta mirotvorstva, a boli ih žalost zbog ubijenih ljudi, čak i kad postoji osnovana sumnja da su likvidirani pošto su se predali.
Neke budale su, čak, iznele potpuno otvoreno i bez sramote tezu da je suština dana žalosti, da se odloži fudbalski derbi Zvezde i Partizana, jer crveno-belima ne odgovara sudija i termin utakmice, a ne tuga za ubijenim mladim ljudima.
Na društvenim mrežama povela se i čitava maloumna kampanja da se ismeje dan žalosti, da se obesmisli i život tih mladih ljudi, a kamoli njihovo ubistvo pod izuzetno sumnjivim okolnostima.
Šta je poenta tih napada?
Da se pokaže da je ubiti Srbina na Kosovu i Metohiji, koga ćerkice i sinovi čekaju kod kuće, isto kao i ubiti psa lutalicu u šinterskoj akciji.
Da život Srba na Kosovu i Metohiji nema nikakvu vrednost i da likvidacija i progon Srba moraju da postanu svakodnevica kojoj će svi da se raduju.
Da su Srbi teroristi po rođenju, po prezimenu, po krsnoj slavi, i da su poželjni i prihvatljivi isključivo ako odseku sve veze sa Beogradom i Srpskom pravoslavnom crkvom, i ako isključivo poštuju odluke sumanutog Aljbina Kurtija, kog Zapad navodno kritikuje, a ustvari je zaljubljen u njegovo anarho-ludilo.
Cilj je da se potpuno zameni teza i da se jedan od srpskih lidera mistifikuje do nivoa nekakvog fantoma koji je ugrozio mir na Kosovu, dok tu lažnu državu već decenijama vode osvedočene masovne ubice, trgovci organima, ideološki naslednici Adema Demaćija, narkodileri i OVK teroristički banditi.
Cilj je da se Srbi na Kosovu i Metohiji, kao najveće žrtve u 21. veku u modernoj i „civilizovanoj“ Evropi, kojima je bespravno i divljački oteta sloboda i državna teritorija, proglase za krivce i dželate.
Cilj je da se bez ikakvih posledica i reakcija svakodnevno hapse i pljačkaju Srbi, da se srpskoj deci pod bradu prislanjaju oštri noževi, da se srpskim seljacima ubijaju svinje i krave, da se u srpskim svetinjama Bogorodici kopaju oči, da se u portama manastira podižu javni klozeti, a da se vernici i pokloničke grupe proglašavaju za terorističke jedinice.
Dobro je što je Srbija proglasila Dan žalosti posle krvavog vikenda u Malenoj Banjskoj. Iako nije ni znala šta će to da izazove.
Mnogi su posle te odluke pokazali svoj trag i svoje namere. Oni ne znaju, da će, suštinski, simbolički i metafizički, u Srbiji trajati dan žalosti sve dok na Kosovu vlada ovo zlo.
Ali, i to će proći!
Prete li širi sukobi na KiM i kome bi to najviše odgovaralo pogledajte u najnovijoj emisiji „Svet sa Sputnjikom“: