Za ovaj projekat izdvojeno je 600 hiljada evra, od čega će 55 hiljada evra biti potrošeno na savetodavne usluge.
Navodi se da Savet Evrope veruje da će nakon rezultata programa pripadnici vojske i organa reda u svom radu primenjivati evropske standarde.
Precizira se da je planirano unajmljivanje do 45 iskusnih stručnjaka u oblasti ljudskih prava, sociologije i psihologije u vojnoj sferi za pružanje savetodavnih usluga u okviru projekta.
U opisu tendera se ističe da SE smatraju da će stručnjaci, u saradnji sa jermenskim vlastima, preispitati regulatorni okvir u cilju obezbeđenja sprečavanja kršenja ljudskih prava u oružanim snagama i efikasnog razmatranja takvih slučajeva.
Istovremeno, SE je pokrenuo još nekoliko inicijativa za implementiranje „evropskih standarda“ u Jermeniji.
Tako je u junu raspisan tender za savetodavne usluge za projekat podrške sudskoj reformi u zemlji.
SE je naglasio da namerava da učvrsti nezavisnost, odgovornost i stručnost sudskog sistema. Ukupan budžet ove inicijative iznosi 1, 4 miliona evra.
Pored toga, u maju je SE tražio stručnjake sposobne da pruže podršku u okviru projekta „Demokratski razvoj, decentralizacija i kompetentno upravljanje u Jermeniji“.
Za ovu inicijativu ES je bio spremna da izdvoji 1,1 miliona evra.
Stvaranje žarišta napetosti
Naučni saradnik Centra za istraživanje bezbednosnih problema Ruske akademije nauka i umetnosti (RAN) Konstantin Blohin smatra da SE pokušava da pogura Jermeniju prema Zapadu i „zaštiti“ je od bilo kakvog naginjanja prema Rusiji.
„Pašinjan (jermenski predsednik Nikol) sada otvoreno zauzima proamerički stav. Očigledno je da su SAD videle u aktuelnoj vlasti Jermenije svoje snage i te snage pokušavaju da zaštite kako na kraju ne bi pobedile proruska linija. Unajmljeni stručnjaci će pokušati da utiču na politiku zemlje. Štaviše, njihov konačni cilj je da potpuno potisnu Rusiju iz Jermenije i Južnog Kavkaza i tamo stvore žarište napetost“, ocenio je Blohin za RT.
Ranije je objavljeno da su u posetu Jermeniji stigli brojni visoki američki zvaničnici, uključujući direktora američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Nakon dešavanja od 19. septembra u regionu Nagorno Karabaha kada je Azerbejdžan pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera, predsednik nepriznate republike Samvel Šahramanjan potpisao je ukaz kojim Nagorno Karabah prestaje da postoji od 1. januara 2024. godine.
Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno, on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.
U novom izdanju emisije „Moj pogled na Rusiju“ saznaćete kako je jermenski premijer Nikol Pašinjan konačno prepustio Nagorno Karabah Azerbejdžanu: