Južnu Koreju zabrinjava saradnja bilo koje zemlje sa Severnom Korejom sa kojom je tehnički i dalje u ratu, s obzirom da te dve zemlje za 70 godina nisu potpisale mirovni sporazum, nego samo primirje.
„Južna Koreja je jedna od zemalja koja učestvuje u sankcijama protiv Rusije, ali minimalno. Sada najavljuje da je spremna da uvede nove sankcije i to je, svakako, loše, ali loše je, pre svega, za Južnu Koreju. Taj ekonomski rast koji demonstrira Južna Koreja ima svoje granice koje nisu visoke. Ako se Južna Koreja povuče sa ruskog tržišta to neće biti problem, jer će ovo tržište odmah popuniti Kinezi, koji ni trenutak neće čekati“, kaže Danilin.
Šef južnokorejske diplomatije Pak Čin prethodno je izjavio da bi Južna Koreja i neke druge zemlje mogle da uvedu sankcije Rusiji kao odgovor na vojnu saradnju Moskve i Pjongjanga. On je, između ostalog, rekao da se međunarodna zajednica mora konsolidovati i započeti obuzdavanje Rusije i Severne Koreje, kako „ne bi pošle opasnim putem“.
Pak Čin nije naveo da li Seul raspolaže informacijama koje potvrđuju saradnju Rusije i Severne Koreje u vojnoj sferi, a nije precizirao ni koje bi zemlje mogle da se pridruže novim sankcijama.
Amerika destabilizuje Korejsko poluostrvo
U tom kontekstu je i predsednik Južne Koreje Jun Suk Leola na Generalnoj skupštini UN u Njujorku oštro kritikovao saradnju Moskve i Pjongjanga, navodeći da su moguće isporuke severnokorejskog oružja Moskvi u zamenu za obezbeđivanje ruskih vojnih tehnologija Pjongjangu. On to vidi kao „direktnu provokaciju“ i pretnju bezbednosti u regionu.
Međutim, pretnja za taj region nije Rusija, nego SAD koje isporučuju oružje i prebacuju strateške snage na jug Korejskog poluostrva, a pojavile su se i informacije o prisustvu nuklearnog oružja u regionu, u Južnoj Koreji i Japanu.
Južna Koreja je zapretila sankcijama nakon što je lider Severne Koreje Kim Džong Un godine posetio Rusiju. Međutim, plan je očigledno bio skovan i ranije, pošto su lideri SAD, Japana i Južne Koreje još u avgustu saopštili da su njihove zemlje spremne da uvedu koordinisane sankcije protiv Rusije, da smanje zavisnost od ruskih energenata i nastave da podržavaju Ukrajinu.
Danilin navodi da Seul nije posebno zainteresovan za uvođenje antiruskih sankcija i zatezanje odnosa sa Moskvom, jer im to nije u interesu, ali da to čini po diktatu Zapada.
„Oni shvataju da mogu da izgube mnogo više i zbog toga ne prete previše, ali SAD vrše pritisak na njih, tražeći da pojačaju svoje učešće u sankcijama Rusiji“, kaže ekspert.
Eksperti ocenjuju da će se te sankcije prvenstveno odnositi na tehnički sektor – automobile, elektroniku i tako dalje.
Lavrov uskoro putuje u Severnu Koreju
Južnokorejska vlada često uvodi sankcije Severnoj Koreji, a pridružila se i zapadnim sankcijama protiv Moskve nakon pokretanja ruske specijalne vojne operacije.
Za razliku od severnokorejskog lidera koji pruža podršku Moskvi i „veruje u pobedu Rusije nad imperijalistima“, južnokorejski predsednik sve bliže sarađuje sa NATO zemljama i obećava Kijevu veće količine vojne opreme i humanitarne pomoći, nakon prošlogodišnjih isporuka pancira i šlemova.
Južna Koreja je saveznica SAD i deveti svetski izvoznik oružja, prema proceni Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Dve zemlje često održavaju i zajedničke vojne vežbe.
S druge strane, Severna Koreja ima tradicionalno loše odnose sa Južnom Korejom i Sjedinjenim Državama i součava se sa teškim međunarodnim sankcijama zbog nuklearnog programa i „neposlušnosti“ prema Zapadu.
Dve Koreje su nastale na kraju Drugog svetskog rata, 1945. godine, kad je Korejsko poluostrvo oslobođeno od Japanaca i tad je u severnom delu uspostavljena sovjetska okupaciona zona, a u južnom delu američka. Narednih godina na severu poluostrva uspostavljena je Demokratska Narodna Republika Koreja, a na jugu Južna Koreja.
Dve Koreje su vodile rat od 1950. do 1953. godine, jedan od najkrvavijih posle Drugog svetskog rata u kome je oko četiri miliona ljudi stradalo. Na strani Južne Koreje bile su zemlje predvođene Sjedinjenim Državama, dok su Severnu Koreju pomagali Kina i Sovjetski Savez.
Moskva je sve do raspada SSSR predvodila obnovu teško razorene Severne Koreje, a potom su tradicionalno dobri odnosi nastavljeni, uprkos sankcijama Saveta bezbednosti UN.
Moskva namerava da nastavi da razvija odnose u svim oblastima sa Severnom Korejom, sa kojom ima zajedničku granicu – 17 kilometara na kopnu i 22 na moru. U cilju jačanja saradnje, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov trebalo bi u oktobru da poseti Severnu Koreju, a ne isključuje se da bi to mogla da bude uvertira za Putinovu posetu toj zemlji, s obzirom da je nedavno dobio poziv od Kim Džong Una da poseti Pjongpjang.