SVET

Ponovo potpaljeno staro žarište — zašto su Amerikanci pohrlili u Jerevan

Istisnuti Ruse sa prostora Nagorno-Karabaha je jedina uloga Amerikanaca u aktuelnoj situaciji. Ne treba biti poseban ekspert za takav zaključak, kaže za Sputnjik novinar, izveštač sa vrućih ratnih terena, Aljoša Milenković povodom posete američkih zvaničnika Jermeniji.
Sputnik
Šefice Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Samanta Pauer i vršilac dužnosti pomoćnika sekretara američkog Stejt departmenta za Evropu i evroazijska pitanja Jurij Kim stigli su u Jerevan samo nekoliko dana pošto su Jermeni iz Nagorno-Karabaha bili primorani na prekid vatre prošle nedelje.
Dolaze, kako su objasnili, da potvrde američko partnerstvo sa zemljom u Zakavkazju i da izraze duboku zabrinutost za etničko jermensko stanovništvo u Nagorno-Karabahu. Razgovaraće o merama za rešavanje tamošnje humanitarne krize.

Cilj - isterati Ruse

Milenković, međutim, ukazuje šta je glavni razlog dolaska Amerikanaca.
Cilj je isterati Ruse odatle na ovaj, ili onaj način“, kaže on, podsećajući da se ruski vojnici nalaze u mirovnoj misiji u Nagorno-Karabahu, ali i da Rusija ima dve baze prema Turskoj koje ne planiraju da pomeraju ili povuku bez obzira na dobre odnose sa Turskom.
Ruska vojna baza na teritoriji Jermenije je tu stacionirana sa ciljem da štiti bezbednost te zemlje, ali i interese Rusije i Milenković kaže da je tu u pitanju velika igranka između Zapada i Istoka.
Do posete američkih zvaničnika je došlo nakon prekida vatrenih dejstava na Nagorno-Karabahu, ali i nakon protesta Jermena u Jerevanu protiv jermenskog premijera Nikole Pašinjana koji su tražili njegovu ostavku optuživši ga za izdaju jer nije pomogao sunarodnicima u Nagorno-Karabahu.

Brane Pašinjana

Po oceni našeg sagovornika, Amerikancima je u interesu da Pašinjan ostane na vlasti. Objašanjava i zašto.
Na protestima u Jerevanu zbog situacije u Nagorno Karabahu tražena je ostavka Pašinjana
„Zato što je on čovek koji svojim inicijativama očigledno hoće da potisne Rusiju iz tog kraja i on to otvoreno i govori. Svaka od tih strana ima svoj interes i pokušava da pronađe svoje mesto u toj priči. Amerikanci imaju svoj interes da Rusima poremete račune što više mogu, a Rusima je interes da taj svoj meki trbuh koji vodi ka Kavkazu probaju da zaštite koliko god mogu“, ističe dobar poznavalac tog regiona.
Uz podsećanje na reči Pašinjana da neće podneti ostavku ni po koju cenu, naš sagovornik je uverenja da će se vlast u Jermeniji održati.

Interesi više igrača

Milenković napominje da ne treba smetnuti sa uma ni to da tu i Iran ima velike i bitne interese i da ne čudi što je već uputio oštre izjave na adresu i Azerbejdžana i Jermenije. Taj region je, kako kaže, vrlo komplikovana priča poput Balkana i ako neko hoće da napravi gužvu i nemire to je idealno mesto da se stvori žarište.
Više je tu igrača uključeno, ne samo Amerikanci i Rusi. Tu su pored Azerbejdžana i Jermenije i Turci i Iranci i po njegovoj oceni ta priča se ne završava sa Nagorno-Karabahom. On podseća da je na teritoriji Jermenije velika enklava na granici sa Iranom u kojoj žive Azerbejdžanci.
Milenković ne očekuje razrešenje situacije, već naprotiv. Mogla bi se očekivati samo dalja eskalacija, kaže sagovornik Sputnjika, prema kome su najveći gubitnici Jermeni sa Nagorno-Karabaha koji su krenuli sa iseljavanjem samo dan pošto je Azerbejdžan inicirao novi sukob nazvavši to antiterorističkim merama.
Prošle godine Nensi Pelosi, sada američki zvaničnici Pauer i Kim u Jerevanu sa jednim ciljem - istisnuti Ruse iz Jermenije i Nagorno-Karabaha i sačuvati fotelju Pašinjana

Duga istorija spora

Region Nagorno-Karabaha u okviru Azerbejdžana predmet je teriotrijalnog spora između te zemlje i Jermenije. Većinu stanovništva čine Jermeni, a region je 1923. godine dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Socijalističke Sovjetske Republike. Pokret za ujedinjenje s Jermenijom pojavio se 1988. godine, da bi 1991. godine bila proglašena nezavisnost od Azerbejdžana koji je potom do 1994. godine vojnim akcijama pokušao da samoproglašenu republiku stavi pod svoju kontrolu.
Dve strane su tada postigle dogovor o prekidu vatre, ali status republike nije bio rešen. Krajem septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu su obnovljene borbe, da bi posle više od mesec dana Azerbejdžan i Jermenija uz podršku Moskve postigle dogovor da se u potpunosti obustavi vatra, a u regionu su raspoređeni ruski mirovnjaci.
Pre nekoliko dana Azerbejdžan je inicirao novi sukob i za manje od 24 sata, jermenski vojnici su se predali, a vlast je prihvatila sve uslove, što je dovelo do protesta u Jerevanu i zahteva za ostavkom Pašinjana.
Komentar