Srbija uprkos svemu mora da nastavi borbu za zaštitu Srba na KiM na svim diplomatskim frontovima - i kroz nastavak politike otpriznavanja samoproglašenog Kosova, i korišćenjem svih resursa koje ima na međunarodnom planu – u UN i na ostalim forumima a, kako ističe politikolog Aleksandar Mitić, svakako treba izbeći da se upadne u zamku da sve funkcioniše po planovima Prištine i Zapada i da nas oni usmeravaju u kom pravdu treba da idemo.
Mitić veruje i da bi poruke koje je predsednik Aleksandar Vučić uputio sa govornice Generalne skupštine UN, Srbija trebalo da ponavlja na svim skupovima - i u Briselu, i na Berlinskom procesu, a da nikad ne zaboravi da je glavna adresa za rešavanje kosovskog pitanja – Njujork i UN.
Planeta se budi
Što se tiče Zapada, napominje diplomata Vladislav Jovanović, on će svakako nastaviti kao i do sada da Srbiji otežava mogućnost za pružanja otpora, ali su okolnosti takve da ni on nema više vremena da se trudi da nas prelomi, jer moraju da rešavaju krupnije izazove.
„Ne samo da im ne ide onako kako su zamislili u Ukrajini nego se planeta budi na novi način koji dosad nije postojao – lavina zemalja želi odgušenje, slobodu samostalnog definisanja sebe i svoje budućnosti a ovog puta imaju predvodnike koji nisu za potcenjivanje, a imaju i upornost, i organizaciju, i perspektivu da nadjačaju one s kojima se u ovom trenutku spore. I to brine Zapad, ne govore o tome mnogo ali verujem da će to da bude kočnica za mnoge njihove akcije koje su ranije olako preduzimali“, kaže bivši ministar.
Istovremeno, po njegovoj oceni, Zapad u novonastalim okolnostima ograničava, u odnosu na Srbiju, to što više ne može kao pre da joj zamahne tomahavkom nad glavom.
„Sadašnja nova konstelacija u svetu uključujući i ukrajinski slučaj vezuje im ruke, onemogućava da se bave ostatkom problema na Balkanu na nasilnički način. Upotrebiće sva druga sredstva ali ne ona najgora. To je i put našeg izlaza: treba da budemo mirni, strpljivi, kooperativni u smislu nastavljanja te igre ali ne i da prihvatimo ono što oni traže. A vreme će da učini svoje i oni će sami polako početi da se približavaju realnijim mogućnostima za rešenje.“
Možda Zapad i odustane od Kosova...
Jovanović čak smatra da će to što je rukovodstvo Srbije istrajno u stavu da ni na koji način ne prihvati priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova u doglednoj perspektivi početi da osvešćuje i zapadne centre moći da taj cilj ne mogu da ostvare i da se onda pomire s nečim manje ambicioznim.
„Oni bi mogli jednog trenutka da napuste ideju nezavisnosti i zadrže se na ideji državnosti Kosova ali u tom slučaju trebalo bi da vode razgovore kako bi to mogli da ostvare u okviru Srbije. To bi mogao biti ishod našeg čvrstog stava da nećemo dati saglasnost na gubitak dela svoje teritorije. Oni će i dalje verovati da ćemo mi to moći i morati da damo, ali nemaju načina da nas na to fizički prinude. Mogu pokušati ekonomski ili smicalicama i pokušajima prevrata ali ni to više nije dobitnički kao što je bilo pre 5-6 godina. U svakom slučaju, situacija nam je složena i teška ali nije bezizgledna. Mi moramo da ostanemo pri svome uprkos svemu a na drugima je da se tome prilagođavaju“, poručuje bivši diplomata.
S druge strane, napominje on, Srbija ima prozor koji dosad nije koristila, a to je jačanje ekonomskih veza sa Rusijom, Kinom, Indijom i drugim zemljama, pri čemu političkoj konfrontaciji sa Zapadom može da se pridoda i kosovski problem koji nije nikakav slučaj sui generis nego može biti primenjen i u drugim situacijama u svetu.
Srbi na KiM „raspamećeni“ terorom Prištine
U osvrtu na nemili događaj na Severu u kom je poginulo četvoro Srba i jedan albanski policajac, Jovanović kaže da je to posledica toga što je naš narod tamo „skoro raspamećen“ višegodišnjim provokacijama i kontinuiranim terorom Prištine, čiji je cilj bio da se Srbija navede da „pređe Rubikon“ i uđe u direktan oružani sukob s NATO, odnosno Amerikom.
„Žele da pod pritiskom svih tih stvari, provokacija s Kosova plus pod pritiskom spoljnih i unutrašnjih činilaca, Srbija počne da omekšava po pitanju glavnog zahteva i da bude spremnija na ustupke“, objašnjava naš sagovornik.
Mitić se slaže da je na delu koordinirana akcija Zapada i Prištine koja ima dva cilja: „Prvi je cilj da Kurti pokaže da je on taj koji kontroliše bezbednost na čitavoj teritoriji Kosova, da je on taj koji se pita, ne više Kfor nego on i njegove snage. Drugi cilj je da se Srbija vrati u proces dijaloga, iako je Beograd zaista došao i ispod crvene linije, i da se primora da prihvati ono što je neprihvatljivo.“
Od početka je bio cilj, slaže se i Jovanović, da se Srbija potpuno istisne sa KiM i da se ubrza proces fizičkog odvajanja Kosova od Srbije sa kasnijim pokušajem pravnog odvajanja.
„Od toga nisu odustali. I cela ova maskarada sa dijalozima je prikrivanje suštine stvari: od nas se traži kapitulacija, da mi potpišemo definitivni gubitak Kosova. Čak kad vidite specijalne izaslanike. Takođe, Kvinta je preuzela ulogu malog politbiroa koji nama drži lekcije i preti kažnjavanjem u slučaju da se ne ponašamo prema njihovim očekivanjima. Ona nije delegirana ni od Saveta bezbednosti, ni od EU, ali se pojavljuje svuda. To je sistem uzurpacije ovlašćenja koja im nisu data“, primećuje sagovornik Sputnjika.
On podseća i da je i Kfor dobio zadatak da osigura povratak 1000 srpskih vojnika i policajaca, a kad smo to zatražili odgovorili su da za to nema uslova, iako Savet bezbednosti nije dao NATO paktu diskreciono pravo da odlučuje da li će neke mandatne tačke Rezolucije 1244 biti ispunjene ili ne.
„ Rezolucija kaže da moraju sve tačke da se ispune. Ali sve što se ticalo Albanaca je ispunjeno, a što se ticalo Srba na KiM nije uopšte. Totalna pristrasnost u korist Albanaca i kontinuirano neprijateljstvo prema srpskom faktoru na KiM pa i prema Srbiji je ostalo dominirajuća tačka položaja Zapada prema nama. To se skoro ni ne skriva. I sad našli su pogodnog Kurtija da ga koriste za još maksimalniji pritisak na Srbiju da je dovedu do tačke zažmuri i skoči u neizvesnost“, upozorava na kraju Jovanović.