To za Sputnjik kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), Rodoljub Živadinović, koji, međutim, ističe da je šteta napravljena i to znatno veća od kazni koje će stići falsifikatore meda.
Rezultati kontrole po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda pokazali su da je u čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima. Inicijator prvog ovakvog ispitivanja tržišta je Klaster "Ujedinjeni za kvalitet", u saradnji sa "Pokretom potrošača za kvalitet hrane".
Kako protiv falsifikata
Živadinović kaže da su se proizvođači meda, vina i rakije udružili u taj Klaster upravo radi uklanjanja falsifikata sa tržišta i nelojalne konkurencije zbog koje su, kako ističe, mnogi pčelari počeli da napuštaju tu delatnost.
Klaster je iz članarina koje je prikupio finansirao istraživanje kvaliteta meda tokom septembra uzorkovanog u sedam prodavnica velikih trgovačkih lanaca u Pančevu- "Amanu", "Disu", "Gomeksu","Idei" , "Lidlu", "Maksiju" i "Mere marketima". Ispitivanja su urađena u akreditovanoj laboratoriji "Ana Lab" DOO Pančevo, koja je specijalizovana za izotopska ispitivanja u hrani.
Na pitanje kako je moguće sprečiti ovu pojavu, on kaže samo čestom kontrolom kvaliteta, a na pitanje kada se može očekivati naredna posle ove iz septembra, kaže da su pare koje su imali potrošili i da je to neizvesno.
Zato smatra da je sada na potezu država, a glavnog krivca u ovoj novoj priči vidi u otkupljivačima meda.
Otkupljivači zakuvali
„Nijedan otkupljivač ne kupuje med pre nego što ga analizira. Prvo dođe kod pčelara da uzme uzorak, zapečati bure i nosi ga na analizu. Kad analiza pokaže da je dobar onda ga kupuje. Znači, otkupljivači od nas kupe dobar med, a onda ga, što bi rekao narod, krste“, objašnjava naš sagovornik.
Onda je na njima šta će da urade i kako da ga plasiraju, kaže on, ističući da je među otkupljivačima i najveći izvoznik meda iz Srbije, čiji nijedan uzorak meda koji plasira u Srbiju mu nije prošao kontrolu. Spisak svih otkupljivača koji su varali SPOS je objavio na savom sajtu.
Medom može da se nazove samo pčelinji proizvod, bez dodatka "stranog" šećera
© Sputnik / Lola Đorđević
Na pitanje o ulozi trgovaca u toj priči, on napominje da oni o tome ne znaju ništa, da samo mogu da veruju deklaraciji kada im otkupljivač, odnosno dobavljač isporuči med.
Tako su pčelari uprkos, kako kaže, dobroj godini sa izuzetkom bagrema kome je smetala kiša u vrme cvetanja, ostali na gubitku.
Više prevarenih
Predsednik SPOS-a ističe da je u ovoj situaciji više oštećenih.
„Ovde se varaju tri strane – trgovci, potrošači i pčelari, a tu je i četvrta strana, to je država jer porez na med je 10 odsto, a porez na proizvod od šećera je 20 posto. Pošto ovo nije med već proizvod od šećera moralo je da mu bude obračun PDV od 20 posto, a ne duplo manji. Na taj način je on postao konkurentniji na tržištu“, kaže Živadinović.
Na pitanje, da li bi trebalo da se etiketom jasno označi ono šta je med, a da se drugim imenom nazove ono što nije, naš sagovornik objašnjava:
„Zakon kaže ovako - ako je nešto pomešano sa medom ne smete reč med da upotrebite u nazivu proizvoda. Ne sme ime proizvoda da asocira na med jer to nije med. Medom može da se nazove samo proizvod od pčela i ništa drugo“.
I po tom osnovu mogu da budu kažnjeni ovi što su medom nazvali ono što on nije. Čim inspekcija potvrdi rezultate Pokreta potrošača, biće kažnjeni, a med povučen, uveren je naš sagovornik.
Plate i teraju dalje
On razlog za nepoštovanje zakona u tom pogledu vidi u malom broju kontrola i u malim kaznama koje falsifikatori plate i dalje, kako kaže, teraju po starom. A to znači da med mešaju sa, kako se to naziva, stranim šećerom. U medu može da se nađe samo šećer od biljaka od kojih pčela sakuplja med, ali ne i "strani" od šećerne repe, šećerne trske, pirinča.
U Srbiji je, kako napominje, oko 50 otkupljivača, od kojih je desetak većih i dodavanje „stranog“ šećera je zgodan način za zaradu jer je velika je razlika između cene šećera i meda.
Kontrola je pokazala da je čak 88 odsto uzorkovanog meda bio falsifikat
© Sputnik / Lola Đorđević
Živadinović ukazuje na to da ljudi napuštaju pčelarenje pošto je cena meda prepolovljena u otkupu, ali i ističe da to nije samo naš slučaj, nego i u Evropi, ali i svetu. Smatra, ipak, da se falsifikovanju meda može stati na kraj.
„Amerika je uvela dobar propis. Svaki med koji ulazi u SAD mora da bude kontrolisan i praktično nema uvoza falsifikata u Ameriku , a bilo ih je masovno decenijama. Pošto ih više nema odmah je i cena blago skočila“.
Zato kaže da je na potezu država da pojača kontrole i pooštri kaznenu politiku.