Ta lokacija je važna jer naučnici veruju kako je pre tri milijarde godina, kada je Mars bio mnogo vlažniji, snažne bujice nosile blato i stene niz planinu Šarp, a taj nanos je kasnije erodirao u greben Gediz valis.
To znači da ovaj greben sadrži svedočanstva o prošlosti Marsa informacije o drevnim, opasnim klizištima, piše portal Spejs.
Da bi stigao do grebena Gediz valis, Kjuriositi je morao da prevaziđe više prepreka.
„Posle tri godine, konačno smo našli mesto gde Mars dozvoljava da Kjuriositi bezbedno pristupi strmom grebenu“, kazao je Ašvin Vasavada iz Laboratorije za mlazni pogon (JPL) NASA.
Rover istražuje planinu Šarp visoku pet kilometara od 2014, ali je greben Gediz valis bio potpuno novo polje za istraživanje – i zapravo najmlađi deo tog regiona.
Kjuriositi je proveo 11 dana na grebenu nakon što je stigao tamo sredinom avgusta. Fotografisao je tamne stene u regionu koje su „nesumnjivo potekle iz nekog drugog mesta na planini“, kao i druge ispod vrha grebena, „neke velike kao automobili“. Ovi komadi su verovatno stigli sa viših mesta na planini Šarp.
Kamera na roveru je napravila ukupno 136 slika grebena Gediz valis koje su sastavljene u mozaik.
Osim toga, rover je omogućio naučnicima prvi pogled iz blizine na geološku tvorevinu zvanu „lepeza od debrija“, kada se masa koja se spušta niz padinu razlije u oblik lepeze.
Na ovom grebenu, Kjuriositi će pokušati da nađe nova saznanja o istoriji vode na Marsu.