Pre tri godine počeli su restauraciju ikonostasa u Crkvi Rođenja Hristovog, poznatijoj kao Pazarska crkva, u Pirotu, koji je bio u jako lošem stanju.
Poplave, podzemne vode, požar, insekti i nestručno održavanje ugrozili su ikonostas, koji je, prema rečima Cvijetinovića i Nikitovića, jedan od najlepših u Srbiji.
„Velika većina ikona u zoni sokle je uništena. Bojeni sloj je potpuno izljuspan. Postoje samo tri ikone koje su sačuvane i koje bi mogle da se restauriraju. Ta prva zona je vrlo kompleksna, jer je bila dostupna i izložena čišćenjima i nestručnom održavanju. Ljudi su iz najbolje namere želeli da očiste taj ikonostas, pa su koristili neadekvatnu hemiju i stradali su najlepši filigranski delovi ikonostasa. Ta zona nam je najveći izazov da pokušamo da je vratimo. Sada smo u toj fazi“, kaže za Sputnjik Cvijetinović.
Nikitovićev najveći neprijatelj su pak bili insekti:
„Pojedini drveni elementi su usled delovanja ksilofagnih insekata do te mere bili devastirani da su se držali na gipsanoj podlozi za bojeni sloj ili pozlatu, tzv. grundu i na tananim drvenim vlaknima, a veći deo drvene mase pretvoren je u prah. Ako biste takav drveni element pritisnuli prstom malo jače, on bi se raspao.Taj problem smo rešili potapanjem ikona u odgovarajuće konsolidante. Ipak, kada je reč o nedostajućim elementima situacija je malo lakša kod duboreza i drvenih elemenata nego kod slikarstva. Sve nedostajuće drvene elemente pravimo i dokumentujemo da su novi. Tu nas, za razliku od slikarskog dela, konzervatorska etika ne ograničava, jer su to delovi koji doprinose celovitosti i funkcionalnosti ikonostasa. Dakle, ikonostas je i dalje u funkciji i ne možemo da ga ostavimo bez delova koji fale. Kod slikarstva je drugačije, ne možete izmisliti slikarstvo. Ako velike zone slikarstva na ikoni nedostaju, ne možete znati šta je na njoj bilo naslikano, dok kod duboreznih elemenata imate delove koji se ponavljaju, u formi prepleta, tako da možete po određenom algoritmu da uradite rekonstrukciju“.
Nismo očekivali da nađemo slikarstvo, ali kada smo uradili probe čišćenja u trećoj zoni, videli smo da je kompletna oplata oslikana
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Cvijetinović
Lepo ste to oslikali
Ono što je konzervatore najviše iznenadilo jeste da je ikonostas kompletno bio premazan farbom i bronzom.
„Bio je crn. Nismo očekivali da nađemo slikarstvo, ali kada smo uradili probe čišćenja u trećoj zoni, videli smo da je kompletna oplata oslikana i to sa floralnim elementima, predstavama heruvima, bojama koje asociraju na pirotski ćilim. To bajkovito slikarstvo je bilo za sve nas iznenađenje. Kada smo uradili južnu stranu treće zone, Piroćanci su nam govorili – 'Lepo ste to oslikali'. Nisu mogli da veruju da je to original“, ističe Cvijetinović.
Ikonostas je kompletno bio premazan farbom i bronzom
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Cvijetinović
Pošto je crkva stradala u više navrata, Cvijetinović pretpostvalja da su ti premazi počeli da se nanose tridesetih i četrdesetih godina i to u više slojeva:
„Jedan deo oplate je premazivan lakovima na bazi ulja koji imaju tendenciju da izrazito potamne (oksidiraju), dok su stubići i ukrasne lajsne premazane crnom farbom. Na svim pozlaćenim duboreznim elementima se nalazilo više slojeva bronze. U prvoj zoni, koja je bila dostupna za razne nestručne intervencije, posmatrajući poprečne preseke pod mikroskopom izbrojali smo jedanaest premaza, uglavnom bronzom, dok su zadnja tri sloja naneta zlatnim autolakovima koji se teško skidaju. Nije bilo tu loše namere. Hteli su ljudi da ulepšaju, ali nema ništa gore nego kada nestručna osoba radi 'restauraciju'. Bolje je ne dirati“.
Posle skidanja farbe utvrđeno je da je u donjim delovima ikonostasa, koji su bili najpristupačniji, ostalo najmanje zlata i boje, dok je u gornjim delovima sačuvano preko 60 posto originalnog zlata:
„Odlučili smo da drugu i treću zonu sačuvamo što je više moguće i uradimo samo retuš zlata, a u prvoj zoni ćemo uraditi novu pozlatu na način kako je originalna rađena. Tek nam predstoji veliki posao, koji će možda trajati i godinu i po dana. Možda i duže. Niko ne može da vam kaže koliko će konzervacija trajati, jer svaki element nosi svoju problematiku“.
Jedan od najlepših ikonostasa
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Cvijetinović
Čarobno delo iz samokovske radionice
Pazarska crkva podignuta je 1834. godine, a ikonostas je rađen od 1843. do 1848. godine. Veliki broj majstora je radio na ikonostasu, a najbitniji delovi su Carske dveri i Raspeće na vrhu.
„Duborez i konstrukciju ikonostasa je radio majstor Stojčo Stefanov Findakov koji potiče iz poznate samokovske porodice duborezaca. Za složenije duborezne forme korišćen je orah, a za jednostavnije lipa. Stojčo je sa 22 godine počeo da radi ikonostas i napravio je čarobno delo. Same Carske dveri su umetničko delo za sebe sa tri plana prepleta, koje čine geometrijski ornamenti, vegetacija, životinje, starozavetni simboli. To je karakteristično za Pirot. Retki su ikonostasi na kojima je u tolikoj meri postignuta trodimenzionalnost“, naglašava Nikitović.
Samokovo je tada bilo pod Pećkom patrijaršijom, srpski grad poznat po duborezačkim i ikonopisačkim radionicama. Kasnije su u Pirotu monasi iz Hilandara napravili metoh i u okviru njega je napravljena ikonopisačko-duborezačka škola gde su samokovsku poetiku još više širili.
Na svim pozlaćenim duboreznim elementima se nalazilo više slojeva bronze
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Cvijetinović
Pirotski džez
Ikone je radio Hristo Dimitrov sa još nekoliko ikonopisaca. Njihove originalne ikone su sačuvane u prvoj i drugoj zoni, dok su u trećoj zoni sačuvane samo tri – ostale su dodate kasnije.
„Krst u četvrtoj zoni je jako lepo slikarstvo, ranga prve zone i to je radio ikonopisac Tripko koji je slikao u postvizantijskom stilu. Hristos na raspeću se uopšte nije video, kao ni simboli apostola i scena Bogorodice sa svetim Jovanom. To slikarstvo je najviše sačuvano jer se nalazi na samom vrhu ikonostasa i nije bilo dostupno ljudskoj ruci. Naš posao je jedna vrsta arheologije. Veliko je zadovoljstvo raditi i otkrivati šta se sve krije ispod“, ističe Cvijetinović.
Nikitović i Cvijetinović kažu da je istovremeno uživanje i muka „prodreti u glavu tih velikih majstora, osetiti njihov jezik i estetiku“, a kod ikonostasa u pirotskoj crkvi dodatnu poteškoću stvara činjenica da nema ponavljanja, da je svaki element drugačiji:
Tek nam predstoji veliki posao, koji će možda trajati i godinu i po dana
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Cvijetinović
„Sve vibrira, živo je, ima taj ljudski element, nijedan cvetić, nijedan ornament nije isti. Verovatno im je bilo zanimljivo da menjaju oblike. Izbegli su da uđu u zanatsko-šablonski sistem i dali dah umetnosti. Sve je igra i neponovljivost. Ako uporedimo sa muzikom, ovaj ikonostas je pirotski džez“.