S obzirom na nedavno održano zasedanje Generalne skupštine UN i na to da govor jedinog zapadnog lidera koji je stao za njenu govornicu nije ni počeo niti se završio Ukrajinom, naš sagovornik ocenjuje da Zapad danas radi ono što misli da treba. Džozef Bajden je ukrajinsko pitanje u svom obraćanju umetnuo negde između klimatskih promena i brige o sudbini Svetske banke.
SAD bi da reformišu UN za sopstvene ciljeve
Tanasković ovo obrazlaže činjenicom da je Amerika do sada objavila sve što je mislila na planu osuda Rusije i da gleda kako da Ujedinjene nacije, odnosno Savet bezbednosti u perspektivi reformiše kako bi postao mehanizam kroz koji bi politički mogli da vrše pritisak i rešavaju ono šta do sada nisu mogli da reše.
„Sada u prvi plan dolazi reforma UN, jer je jasno da ova blokada međunarodne organizacije ne dopušta, na svu sreću, nekima da završe posao kako bi hteli, dok s druge strane ne može da se preduzme ni ništa konstruktivno da se stvar reši u skladu s međunarodnim pravom.“
Za UN Tanasković kaže da su arhaično udruženje, i da danas u ovakvim okolnostima, koje su praktično ratne, ne možemo da računamo da će doći do nekakvog rešenja. Ipak, dodaje on, pokretanje ovog pitanja inspirisano ratom u Ukrajini govori da se približavamo trenutku kada će jednoga dana biti nužno da se nešto promeni, a u svemu je najbitnija uloga Generalne skupštine koja predstavlja celu međunarodnu zajednicu.
Bela kuća još ne želi konfrontaciju s Kinom
Bajden se, podseća naš sagovornik, u govoru osvrnuo na Kinu rečima da se SAD trude da odgovorno upravljaju konkurencijom kako ne bi došlo do sukoba. Tanasković ove reči ipak tumači kao američku politiku „toplih i hladnih tuševa“. Amerikanci bi, naime, kaže on, jako voleli da Kina u većoj meri bude rezervisana u pogledu odnosa prema sukobu u Ukrajini ali to nisu postigli. S obzirom na dinamiku na Dalekom istoku sasvim je jasno da je Peking veoma ozbiljno shvatio neke stvari i da ništa više neće prepustiti slučaju i zavaravanju.
„U Beloj kući su svesni da još nije došao trenutak za bilo kakvu ozbiljnu konfrontaciju s Kinom i da su Rusija i Ukrajina u prvom planu, tako da su Bajdenove poruke, s jedne strane u skladu s pozivima na saradnju i očuvanje mira u svetu, a s druge strane šalju poruku da uvek postoji i prizvuk pretnje. Da ukoliko Kina ne bude konstruktivna u skladu s američkim viđenjem postoji mogućnost da se to pretvori u sukob koji nikome nije potreban. Ipak, pribojavam se da će taj sukob jednog dana postati neizbežan ukoliko stvari budu išle ovim tokom“, naglasio je nekadašnji diplomata.
Pregovori neophodni ali ko će za pregovarački sto
Do tada, sukob u Ukrajini, kaže akademik Tanasković, mora da se približi nekom razrešenju pri čemu je ukrajinski predsednik poslednji ko će reći da je spreman za pregovore, što je i razumljivo, jer dobija direktive onih bez kojih ne bi ni postojao.
„Do pregovora će sigurno doći ali je pitanje da li će u ime Kijeva uopšte pregovarati Zelenski ili neko drugi a utisak je da se i SAD i kolektivni Zapad polako kreću ka tome da će neki pregovori biti ne samo mogući nego i neophodni“, rekao je on.
Kad je reč o mogućim mirovnim pregovaračima, on ne isključuje turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ali s velikom dozom obazrivosti kaže da bi i naša zemlja mogla da odigra posredničku ulogu u sukobu koji već godinu i po dana bukti na evropskom tlu.