SVET

Pašinjan: Neću podneti ostavku

Ni pod kojim okolnostima neću dati ostavku, izjavio je premijer Jermenije Nikola Pašinjan na sastanku sa saradnicima koji je organizovan usled događaja u Nagorno Karabahu, piše list „Graparak“.
Sputnik

„Kada su hiljade građana protestovale na trgu Republika, tražeći ostavku Pašinjana, Nikol Pašinjan je sakupio uzak krug predstavnika partije ‘Građanski dogovor’. On je indirektno dao do znanja svojim saradnicima da neće predati vlast ni pod kojim okolnostima i da će je zadržati po svaku cenu“, piše list.

U članku se tvrdi da je, verovatno, zato policija primenila silu i šok-bombe protiv demonstranata.
Jermenska policija je uhapsila 30 ljudi koji su juče učestvovali u demonstracijama u Jerevanu i tražili ostavku premijera Pašinjana, a sukob se dogodio ispred zgrade jermenske Vlade u centru Jerevana.
Sukobi su počeli kada je grupa demonstranata na policiju i zgradu Vlade bacila kamenje, flaše i jaja. Na mitingu je opozicija Jermenije saopštila da će se formirati Nacionalni komitet koji će koordinisati akcije kako bi premijer Pašinjan i njegova vlada otišli sa vlasti.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana u utorak je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.

Sukob u Nagorno Karabahu

Nagorno-Karabah je region u Zakavkazju koji je dugo vremena predmet teritorijalnog spora između Jermenije i Azerbejdžana. Većinu stanovništva u Nagorno-Karabahu čine Jermeni. Region je 1923. godine dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Socijalističke Sovjetske Republike. Godine 1988. pojavio se pokret za ujedinjenje s Jermenijom, a 2. septembra 1991. godine proglašena je nezavisnost od Azerbejdžana i ime promenjeno u Nagorno-Karabahsku republiku. Od 1992. Do 1994. godine Azerbejdžan je pokušavao da stavi samoproglašenu republiku pod svoju kontrolu. Reč je o pravim vojnim akcijama tokom kojih je poginulo do 30.000 ljudi. Dve strane su 1994. godine postigle dogovor o prekidu vatre, ali status republike nije bio rešen. Krajem septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu su obnovljene borbe. U noći 10. novembra Azerbejdžan i Jermenija su uz podršku Moskve postigli dogovor da se u potpunosti obustavi vatra, da snage ostanu na položajima koje su zauzele i da se izvrši razmena zarobljenika i tela poginulih. U regionu, uključujući Lačinski koridor, rasporedili su se ruski mirovnjaci.
Prošle godine Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli pregovore o budućem mirovnom sporazumu.
Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno, on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.
Komentar