Đoković je sebi dao novu misiju, da ukaže na problematičnu prirodu kladionica koje utiču i na sport i na društvo.
Ciljevi su, jasno je iz svega rečenog, da učesnici u teniskom sportu dobio deo kolača od kladioničarske dobiti, ali i da se pogleda u budućnost i razmisli u kakvim okolnostima rastu deca.
„Kladionice zarađuju stotine miliona dolara, možda i milijarde od tenisa. Dakle, tu je ogromna vrednost. A onda mnoge zainteresovane strane u teniskom ekosistemu takođe imaju koristi od toga kroz taj dogovor o podacima. Ali igrači dobijaju kraći kraj štapa, bukvalno mrvice ili ništa“, rekao je Đoković.
Novak je ideju da se govori o problemu plasirao kroz svoju organizaciju PTPA, ali je istakao da se i ranije bavio time.
„Biti u Savetu igrača ATP, znate, skoro deceniju, kad god bismo se pozabavili ovom temom, ono što bi normalno isplivalo u diskusiju je integritet, zar ne? Kao, moramo se boriti da osiguramo da naš sport ostane čist. Moramo da budemo sigurni da igrači ne varaju i da se ne klade, da ne kompromituju turnire i slično. Naravno, podržavam to, ali postoji neka vrsta psihološke igre, usredsredite se na to i nemojte zapravo govoriti o glavnom pitanju kog mi igrači treba da budemo svesni“, istakao je Đoković.
I to nije prvi put da Novak govori o problemu klađenja.
„Imate novac, pažnju, slavu, to otvara mnoga vrata, ali postoji i druga strana. Žao mi je što je sport postao biznis, to je kod nas izraženo – mada i drugde – a to su kladionice. One su na svakom ćošku, kao nekada pekare. Postale su deo života, mnogo ljudi se kladi na sport, stavlja sebe i finansijsku situaciju svoje porodice u rizik kladeći se na teniski meč ili na košarkašku, fudbalsku utakmicu“, naveo je Đoković tokom US Opena.
Osvrnuo se Novak i na uticaj kladionica na sport.
„Mislim da su kladionice uticale na to da ima više tenzije, taj tempo da se sada svakodnevno klade ljudi, da je to na svakom koraku. To nije bilo u tolikoj meri kada sam počinjao da se bavim tenisom. Ako ne prođe kako treba, sportisti dobijaju pretnje, kritike i užasno velike pritiske trpe. Kada ljudi nemaju para, kada su u nezavidnoj situaciji…“
I ključno u svemu je – regulative moraju da postoje.
„Mi sportisti zarađujemo mnogo i ne bi smeli ništa da pričamo. Ako se otvori ova tema, kažu mi: ’Šta ti imaš nešto da pričaš, ti si multimilioner?’. Verovatno ću dobiti kritiku, što kao bogataš pričam o tome. Mislim da će se mnogi sportisti složiti sa mnom. Kladionice su na svakoj televiziji, dominantne su, najbrži način da se zaradi novac. Ili se ne vidi problem ili se zataškava problem, ignoriše. Mislim da je ovo drugo ljudi su svesni, ali ignorišu. Država ne radi na tome da to reguliše, da se nađe prihvatljiviji model za društvo, za omladinu, za sport. Moramo da se zapitamo u kakvoj okolini će naša deca da rastu“, istakao je Đoković.