„Zakon o javnom informisanju i medijima koji je predložila Vlada Srbije ne doprinosi rešavanju problema nepouzdanog medijskog sadržaja u Srbiji, koji je postao plodno tle za medije naklonjene Kremlju“, saopštili su Reporteri bez granica.
Reporteri bez granica: Zabranite rusku propagandu
Oni su, kao lažni borci za prava novinara pozvali Evropsku komisiju da zauzme čvršći stav o ovom pitanju u pregovorima sa Srbijom o pridruživanju Evropskoj uniji, preneli su zapadni mediji.
Ova organizacija je navela u saopštenju da uticaj proruskih medijskih sadržaja u Srbiji nije ništa novo, ali da je rat u Ukrajini pojačao taj fenomen.
„Iako vlada ima veliku kontrolu nad velikim delom srpskog medijskog pejzaža, čini se da ne radi ništa da reši problem ruske propagande putem mera za podsticanje pouzdanijih vesti i informacija“, naveo je šef Odeljenja za Evropsku uniju i Balkan Reportera bez granica Pavol Szalai.
Reporteri bez granica su naveli da Srbija, uprkos tome što je kandidat za članstvo u EU koja je zabranila ruske propagandne medije, nastavlja da odugovlači sa reformom medijske regulative, što je obaveza koju je preuzela.
Reporteri bez granica nisu humanitarna, već lobistička NATO organizacija
Reporteri bez granica nisu nikakva humanitarna nevladina organizacija koja se bori za prava novinara nego jedna lobistička organizacija NATO propagande, kaže za Sputnjik Milivojević.
Prema tome, njihov stav o ruskoj propagandi mogao bi jedino da se meri sa potencijalnim stavom neke ruske paranevladine organizacije o NATO propagandi, odnosno o propagandi kolektivnog Zapada, dodaje Milivojević.
„U tom smislu, njihov stav je irelevantan i sa stanovišta struke, stručnog jezika, novinarske profesije itd. Problem je brkanje informisanja, kao komunikološke discipline i prakse u kojoj bi istina, nepristrasnost i činjenica trebalo da budu stubovi te vrste komunikacije – sa propagandom. Primećujem da uredno ta saopštenja prenose upravo propagandni mediji američke države, u ovom slučaju Radio slobodna Evropa“.
„Maligni NATO uticaj“ u srpskim medijima
Milivojević bi kao građanin koji, kako kaže, nije navijač ni NATO ni ruskog propagandnog uticaja voleo da imamo medije koji izveštavaju na bazi činjenica, istine, objektivnosti i nepristrasnosti, makar ako je reč o informativnim medijima.
Međutim i propaganda je legitimna vrsta komunikacije koja je apsolutno manipulativna i u kojoj je dozvoljeno sve sve što zakonom nije zabranjeno.
„Ne govorimo o tome da mnogo više propagandnih medija u Srbiji ima tzv. kolektivni Zapad. A druga stvar, mediji u Srbiji, pre svega mediji sa nacionalnom frekvencijom, TV i radio-stanice, najuticajniji dnevni listovi i tradicionalni portali koji prate tradicionalne medije su pod mnogo većim uticajem propagandnih medija i propagandnih poruka kolektivnog Zapada nego što bi moglo da se očekuje“.
Licemerje Reportera bez granica – artiljerijske podrška NATO
S obzirom da je 85 odsto građana Srbije ima više simpatija prema Rusiji nego prema NATO, srpski mediji bi valjda trebalo da prate i ono što je volja građana. A kad bi mediji pratili volju građana, u Srbiji bi bilo mnogo više ruske propagande nego što je danas ima.
„Hoću da kažem da je to jedna vrsta licemernog stava. Dakle, za ozbiljno tumačenje i ozbiljnu analizu, to bi bilo ispod časti analizirati. Ja sam inače autor knjige 'Globalno potemkinovo selo – medijski rat protiv Srba od 1990. do 1995.' koja je izašla 1996. gde govorim upravo o Reporterima bez granica i sličnim organizacijama koje su se u toku rata na prostoru bivše Jugoslavije ponašale upravo kao prethodnica ,ili ako hoćete, zaštita i artiljerijska podrška onima koji su na ovim prostorima radili protiv interesa srpskog naroda, kao jednog od konstitutivnih naroda u bivšoj Jugoslaviji“, zaključio je Milivojević.