U saopštenju se ističe da je tokom razgovora Putina i Pašinjana bilo reči o poslednjem razvoju događaja oko Nagorno Karabaha.
„Vladimir Putin je sa zadovoljstvom istakao da je uspelo prevazilaženje zaoštrene faze sukoba i pozdravio dogovor o potpunoj obustavi borbenih dejstava i održavanju pregovora predstavnika Bakua i Stepanakerta 21. septembra, koji je postignut uz aktivno učešće ruskih mirovnjaka. Ovi pregovori će biti održani uz posredništvo rukovodstva Ruske mirovnog kontigenta“, ističe se u saopštenju.
Kremlj takođe navodi da „uprkos teškim uslovima, mirovnjaci nastavljaju da jasno izvršavaju postavljene zadatke, pružaju svestranu pomoć civilima i izbeglicima, uključujući posredstvom vojnih lekara“.
„Izražena je nada da će se dalja situacija odvijati u pravcu deeskalacije i stabilizacije“, naglašava se u saopštenju.
Saopštenje jermenske Vlade
Ruski predsednik Vladimir Putin i jermenski lider Nikol Pašinjan razgovarali su telefonom o situaciji u Nagorno Karabahu, saopštila je pres služba Vlade Jermenije.
Pored toga, u saopštenju se ističe da su se Putin i Pašinjan takođe „dotakli i pitanja bilateralne agende Jermenija-Rusija“.
Ranije je portparol šefa ruske države Dmitrij Peskov izjavio da u Kremlju očekuju usaglašavanje termina telefonskog razgovora predsednika Rusije i Jermenije.
Na pitanje hoće li biti analognog razgovora sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevom, Peskov je odgovorio:
„Trenutno ne, kontakti se nastavljaju na radnom nivou. Ukoliko bude potrebe, takav razgovor se, naravno, može održati“.
Prethodno, Peskov je, komentarišući eskalaciju u regionu Nagorno Karabaha rekao da Moskva smatra da je trenutna situacija u Nagorno Karabahu unutrašnje pitanje Azerbejdžana.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana u utorak je saopštilo da je Baku pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Uz posredovanje ruskih mirotvoraca, vlasti Nagorno Karabaha su u sredu 20. septembra prihvatile predlog o prekidu vatre od 11 sati, saopštile su vlasti nepriznate republike. Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da su Azerbejdžan i Karabah dogovorili potpuni prekid vatre.
Sukob u Nagorno Karabahu
Nagorno-Karabah je region u Zakavkazju koji je dugo vremena predmet teritorijalnog spora između Jermenije i Azerbejdžana. Većinu stanovništva u Nagorno-Karabahu čine Jermeni. Region je 1923. godine dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Socijalističke Sovjetske Republike. Godine 1988. pojavio se pokret za ujedinjenje s Jermenijom, a 2. septembra 1991. godine proglašena je nezavisnost od Azerbejdžana i ime promenjeno u Nagorno-Karabahsku republiku. Od 1992. Do 1994. godine Azerbejdžan je pokušavao da stavi samoproglašenu republiku pod svoju kontrolu. Reč je o pravim vojnim akcijama tokom kojih je poginulo do 30.000 ljudi. Dve strane su 1994. godine postigle dogovor o prekidu vatre, ali status republike nije bio rešen. Krajem septembra 2020. godine u Nagorno-Karabahu su obnovljene borbe. U noći 10. novembra Azerbejdžan i Jermenija su uz podršku Moskve postigli dogovor da se u potpunosti obustavi vatra, da snage ostanu na položajima koje su zauzele i da se izvrši razmena zarobljenika i tela poginulih. U regionu, uključujući Lačinski koridor, rasporedili su se ruski mirovnjaci.
Prošle godine Jerevan i Baku su uz posredovanje Rusije, SAD i EU počeli pregovore o budućem mirovnom sporazumu.
Prethodno, krajem maja 2023. godine, Pašinjan je izjavio da njegova zemlja priznaje suverenitet Azerbejdžana zajedno sa teritorijom Karabaha, u ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara. Azerbejdžanski lider Ilham Alijev izjavio je da Baku i Jerevan mogu da potpišu mirovni sporazum u najskorije vreme, ukoliko Jerevan ne promeni svoj stav.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na sednici Istočnog ekonomskog foruma izjavio da je jermensko rukovodstvo, zapravo, priznalo suverenitet Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Predsednik je istakao da to nije bila odluka Rusije, već odluka jermenskih vlasti. Istovremeno, on je saopštio da je u kontaktu sa Pašinjanom i da nema problema u komunikaciji.