Ovaj parazit čije je latinsko ime Dicrocoelium dendriticum preuzima kontrolu nad mozgom mrava i tera ih da se penju i čvrsto drže za vrh vlati trave kako bi ih pojele stoka ili jeleni, na primer. Ovaj parazit ima izvanredan životni ciklus tokom kojeg ide od puževa i mrava do biljojeda koji se hrane travom.
Lukavost parazita
Istraživači sa Univerziteta u Kopenhagenu (UCPH) u Danskoj konačno su otkrili nešto malo više o tome kako radi ovaj mali parazit, navodi se u saopštenju UCPH. Ovim otkrićima povećava se znanje o parazitima, koji su možda najrašireniji organizmi na zemlji, navode oni, prenosi phys.org.
Za mrave koji su zaraženi ovim parazitom može biti neverovatno da se penju na vrh vlati trave gde ih gutaju biljojedi, ali je to njihova realnost. I tog kretanja nisu svesni jer Dikrocelijum dendritikum preuzima kontrolu nad njihovim mozgom.
Istraživači sa Odeljenja za nauke o biljkama i životnoj sredini Univerziteta u Kopenhagenu otkrili su da je način na koji parazit to uspeva još lukaviji nego što se mislilo.
„Teranje mrava da se penju visoko na travu da bi ih stoka ili jeleni pojeli tokom sumraka i svitanja, a onda spuštanje na zemlju tokom drugih delova dana kako bi se izbegli smrtonosni zraci sunca je veoma pametno. Naše otkriće pokazuje da su ovi paraziti mnogo sofisticiraniji nego što se mislilo“, rekao je profesor Brajan Lund Fredensborg, koji je sproveo istraživanje sa svojim bivšim studentom, a sada doktorandom Univerziteta Vageningen u Holandiji Simonom Nordstrand Gaske.
Studija je upravo objavljena u žurnalu „Behavioral Ecology“.
Kako se mravi ponašaju pod uticajem parazita
Istraživači su obeležili nekoliko stotina zaraženih mrava i pratili njihovo ponašanje.
„Bilo je potrebno dosta spretnosti da se zalepe boje i brojevi na zadnji deo mrava, ali nam je to dozvolilo da ih pratimo tokom dužeg perioda“, rekao je Brajan Lund Fredensborg.
Oni su zatim pratili ponašanje zaraženih mrava u zavisnosti od svetlosti, vlažnosti, vremena i temperature. Bilo je jasno da sve to ima uticaj na njihovo ponašanje.
Kada je temperatura niža, oni su se peli na vrh vlati trave, a kad je skakala, spuštali su se.
„Otkrili smo jasnu vezu između temperature i ponašanja mrava. Šalili smo se da smo našli zombi okidač“, rekao je Brajan Lund Fredensborg.
Kada ovaj parazit zarazi mrava, nekoliko stotina njih napada njegovo telo, ali samo jedan stiže do mozga. Ostatak se krije u abdomenu.
„Može se desiti da u abdomenu čekaju stotine parazita kako bi ih mrav preneo do sledećeg domaćina. Obmotani su kapsulom koja ih štiti od stomačne kiseline domaćina, a parazit koji je preuzeo kontrolu nad mravom umire. Moglo bi se reći da se žrtvuje za druge“, rekao je Brajan Lund Fredensborg.
Životinje koje napadne Dikrocelijum dendritikum pate od oboljenja jetre.
„Istorijski gledano, malo su paraziti bili u žiži naučnika iako postoje naučni izvori koji tvrde da su oni najrašireniji oblik života. Razlog za to je što ih je teško ispitivati. Uprkos tome, oni su važan deo biodiverziteta jer menjaju ponašanje domaćina i mogu da odlučuju šta će ko da jede“, rekao je Brajan Lund Fredensborg.