Ovakav stav zasniva se na verovanju da bi potrošnja mogla da padne jer se ušteđevina koju su Amerikanci akumulirali tokom pandemije kovida smanjuje. S obzirom na to da lična potrošnja čini otprilike 70 odsto američke ekonomije, njeno smanjenje bi predstavljalo ozbiljan problem.
Drugo, cene nafte ponovo rastu i popele su se na više od 90 dolara po barelu dostignuvši ove nedelje desetomesečne maksimume. Neki analitičari sa Volstrita ne isključuju da bi benčmark Brent mogao da dostigne 100 dolara „na kratko“ usred smanjenja proizvodnje i geopolitičkih tenzija.
Prema američkim medijima, izgleda da se cene benzina približavaju iznosu od, u proseku, četiri dolara po galonu što dodatno može da utiče na smanjenje potrošnje građana.
Štaviše, više cene energenata mogu da ubrzaju inflaciju, što će navesti Federalne rezerve da kamatne stope drže neko vreme na visokom nivodu. Nije tajna da visoki troškovi zaduživanja koče privredni rast, podseća „Sputnjik internešenel“.
U julu, Fed je povećao stopu za 0,25 odsto, odnosno određena je referentna kamatna stopa za zajmove u rasponu od 5,25 do 5,50 odsto. Posle ovog povećanja, prosečna stopa kreditnih kartica sada je viša od 20 odsto - što je najviši nivo do sada. Iako se očekuje da će američka centralna banka ove sedmice odustati od povećanja kamatnih stopa, dalja povećanja u budućnosti se ne isključuju.
Treći razlog skepticizma analitičara je činjenica da su banke ograničile kreditiranje preduzeća usred povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi. Prema pisanju američke štampe, čitav niz nacionalnih banaka pooštrio je standarde za komercijalne i industrijske kredite, a poslovno kreditiranje je od suštinskog značaja za ekonomski rast.
Po svemu sudeći, američka ekonomija je u problemu, ali administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena i dalje izbegava da upozori na moguću recesiju što je i razumljivo s obzirom na to da je on najavio da će uću u trku za Belu kuću na izborima 2024. godine. Tako on tvrdi da „bajdenomika“ funkcioniše iako samo 36 odsto Amerikanaca odobrava njegov način upravljanja ekonomijom.
U međuvremenu, komitet Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja, koji se smatra zvaničnim arbitrom za ova pitanja, definiše recesiju kao značajan pad aktivnosti nacionalne ekonomije koji traje više od nekoliko meseci.
Prema američkim medijima, za proglašenje takvog stanja može biti potreban čak 21 mesec, pošto bi Komitet procenio različite podatke i odmerio sve prednosti i nedostatke. Ipak, ako je realnost takva kako je opisuju pomenute činjenice onda su izjave Bajdena i njegove administracije irelevantne.