Ipak, koliko god se nama činilo da je danas najbitnija stvar rat koji trenutno bukti na tlu Ukrajine, a koji nosi svu strahotu, to uopšte, prema rečima našeg sagovornika, nije glavna stvar. Poenta je, ocenjuje Ristić u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“, u tome ko će predvoditi svet u budućnosti, a ta budućnost je očigledno u saradnji, a ne u onom što oni koji gube tlo pod nogama promovišu - silu, rat i nesreću.
„Niko više ne veruje nikome, jer se ispostavlja da je neko zaustavio svet tako što je pustio biološko oružje i zarazio celu planetu. To je u stvari „stend baj“ kako bi se zaustavila jedna nerešiva situacija - ekonomska kriza koja ne može da se savlada“, naglašava naš sagovornik i dodaje da je izlaz iz da se svet presabere, reorganizuje da bi se videlo kako da se izađe iz tog problema.
Nastaje novi svet, nema više zavrtanja ruku
Svet se sada vraća „aktivnoj miroljubivoj koegzistenciji“, pojmu koji je bio aktuelan još od 50-tih godina prošlog veka, a koji je uobličen u Šangajsku inicijativu, BRIKS ili ponovo Pokret nesvrstanih i taj koncept privlačan je sve većem broju ljudi na svetu.
Zanimljivo je, dodaje on, da nije privlačna samo malim i ugroženim narodima i državama koje se na taj način povezuju da prežive diktate velikih sila, već vidimo da „nesvrstane“ postaju i najveće sile na svetu.
„Oni ne zastupaju neutralnost, već aktivnu miroljubivu koegzistenciju – uvažavaju različitosti i tolerišu ono što je drugačije, a sve uz pronalaženje zajedničkog interesa. Imamo odjednom Saudijsku Arabiju i Iran koji idu istom stazom ali i Kinu i Indiju koje su zajedno bez obzira na istoriju međusobnih sukoba.
Prisustvujemo novoj pojavi, nema više zavrtanja ruku i lomljenje kičme, sve je više hrabrosti i smelosti da se bude svoj. Sve to formira jedan novi svet, novo planetarno uređenje“, rekao je Ristić.
Hegemonija SAD dovedena u pitanje
U osvrtu na ulogu Sjedinjenih Država u današnjem svetu, Ristić kaže da je ta zemlja još početkom 20. veka najavila svoju „kandidaturu za hegemoniju“ u Evropi i Aziji. U Evropi je to, objašnjava Ristić, bilo atlantsko povezivanje sa Velikom Britanijom. Ulaskom Amerike u rat dobijali smo svetske ratove posle kojih su zaista uspostavljali hegemoniju.
„U tom periodu se sa druge strane pojavila još jedna sila sa istom hegemonističkom ambicijom i uspostavila svoj zaštitni koridor, a to je svet koji se nakon nekoliko decenija raspao. Istovremeno SAD su bile izbačene iz Evrope, postale nemoćni u Aziji. A onda su u Vašingtonu rešili da vrate svoj položaj – rezultat je priča o Ukrajini i napetostima na Istoku. Sada se, međutim, otvara pitanje da li Vašington uopšte može da ostvari svoj plan“, rekao je Ristić.
Zanimljivo je šta će se dešavati u zapadnim zemljama koje narednih godina očekuju izbori, kaže Ristić i dodaje da će posledica ove situacije biti da će sve te zemlje urušiti sopstvenu demokratiju.
Ljudski resursi ključ ekonomskog uspeha
Ristić takođe ističe da, iako svi misle da su prirodni resursi danas najbitniji za boljitak i prosperitet jedne države, grdno se varaju. Ključna stvar je, decidan je on, da najveći ekonomski razvoj imaju zemlje koje imaju ljudske resurse. Nije problem Rusije, velike zemlje sa velikom istorijom, kulturom, sa najvećim rezervama gasom i naftom, da li će da razvija svoju industriju a ne da bude sirovinska baza drugima, već je problem što je pri raspadu Sovjetskog Saveza izgubila 140 miliona ljudi. „Rusija mora da reši taj problem za njeno dobro, jer ona sada u nedostatku stanovništva mora da parira razvojem kojim je postigla u nauci i umetnosti. Takve zemlje kad nemaju kvantitet ljudi, moraju da imaju kvalitet“, objašnjava Ljubiša Ristić.