Nalaz, predstavljen na jesenjem sastanku Američkog hemijskog društva, mogao bi da bude koristan jer je teško pronaći izvore za biorazgradive polimere koji nemaju druge konkurentske upotrebe.
„Već 20 godina, moja grupa je razvijala metode za transformaciju prirodnih proizvoda – kao što je glukoza dobijena iz šećerne trske ili drveća – u razgradive, svarljive polimere koji ne opstaju u životnoj sredini“, rekla je glavni istraživač, Karen Vuli, iz teksaškog univerziteta.
„Ali ti prirodni proizvodi se crpe iz resursa koji se takođe koriste za hranu, gorivo, izgradnju i transport. Tako smo došli na ideju da bi mogla da koristimo otpadne proizvode koji su ostali od uzgoja crnih muva.
Larve muva sadrže proteine i druga hranljiva jedinjenja pa se uzgajaju za ishranu životinja, a razgrađuju otpad pa se i za to uzgajaju.
Međutim, odrasle muve su manje korisne i nakon kratkog životnog veka se odbacuju.
Istraživački tim pokušava da iskoristi mrtve muve da napravi korisne materijale od otpadnog proizvoda.
Istraživači su otkrili da je hitin, polimer na bazi šećera, glavna komponenta muva koja jača ljusku ili egzoskelet insekata i rakova. Ljuske škampa i rakova se već koriste za ekstrakciju hitina. Istraživači su rekli da se hitin u prahu iz muva čini čistijim od onog iz rakova, a dobijanjem hitina od muva izbegava se mogućnost alergija na morske plodove.
Od hitina muva, tim je napravio hidrogel koji može da apsorbuje vodu 47 puta veću od svoje težine za samo jedan minut. Ovaj proizvod bi mogao da se koristi u zemljištu za obradive površine za skladištenje kišnice, a zatim i za postepeno oslobađanje vlage tokom suše.
„Ovde u Teksasu, često imamo poplave ili suše, pa sam pokušavala da smislim kako možemo da napravimo superupijajući hidrogel koji bi to mogao da reši“, rekla je Karen Vuli.
Naučnici se nadaju da će uskoro moći da od muva stvore bioplastiku poput polikarbonata ili poliuretana, koji se tradicionalno prave od petrohemikalija, prenosi Gardijan.
„Na kraju krajeva, želeli bismo da insekti jedu otpadnu plastiku kao izvor hrane, a zatim bismo ponovo prikupili njihove komponente da bismo napravili novu plastiku. Dakle, insekti ne bi bili samo izvor, već bi takođe konzumirali odbačenu plastiku“, objašnjava naučnica.