Kina je objavila veliki plan za integraciju Tajvana, a ogledna zona biće provincija Fudžijan, koja se nalazi na jugoistočnoj obali, na drugoj strani Tajvanskog moreuza.
Cilj plana je „produbljivanje prekomorskog integrisanog razvoja na svim poljima i napredak mirne reunifikacije“, stoji u dokumentu koji su zajedno izdali Centralni komitet Komunističke partije Kine i Državni savet.
Kineske mere za ujedinjenje Tajvana ekonomijom i kulturom
Navedena je 21 specifična mera za izgradnju zone, uključujući korake koji će „olakšati sunarodnicima sa Tajvana da žive u Fudžijanu“.
„Prilike u kojima bi stanovnici Tajvana mogli da koriste svoje boravišne dozvole biće proširene, nastojeći da se društvena primena ovih boravišnih dozvola izjednači sa ličnim kartama na kopnu“, predviđeno je planom.
Takođe, biće načinjeni napori da se produbi industrijska saradnja dve strane i pomogne poljoprivredi, ribarstvu i malim i srednjim preduzećima sa Tajvana da se razvijaju i u Fuijanu.
Univerziteti i instituti u Fudžijanu proširiće broj mesta za studente sa Tajvana, dok su deca sa ostrva dobrodošla da idu u javne škole u Fudžijanu.
Kao najbliža kopnena provincija Tajvanu, u Fudžijan dolazi mnogo ljudi sa Tajvana i on je vodeća provincija na kopnu kada je u pitanju smeštaj ljudi sa Tajvana, navodi „Čajna dejli“.
Gest izuzetno dobre volje
Reč je o nastavku mera koje se godinama, možda i decenijama primenjuju jer je upravo provincija Fudžijan glavno stecište naseljavanja stanovnika Tajvana kad je u pitanju kontinentalna Kina, kaže za Sputnjik profesor Fakulteta političkih nauka dr Dragana Mitrović i dodaje da mnogi stanovnici Tajvana u toj provinciji Kine imaju drugi dom.
„To bi trebalo da se tumači kao gest izuzetno dobre volje centralnih vlasti Kine koje bi vodile izjednačavanju prava koja uživaju građani sa obe strane Tajvanskog moreuza. Međutim, s druge strane uvek postoji i pitanje šta je i do koje mere prihvatljivo, pogotovo korišćenje ostrva Macu koje je pod kontrolom Tajvana, i da li je Tajpej spreman da prihvati ove mere onako kako su one zamišljene u Pekingu“.
Spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović kaže da su nove mere razrada ranijih dokumenata koji se tiču integracije Tajvana, a objavljene su ovih dana između ostalog i zbog predsedničkih izbora na Tajvanu zakazanih za januar sledeće godine.
Kina želi mir ali i pokazuje zube
Kineski plan je dosta logičan i u skladu je sa elementima reformi koje je inaugurisao Deng Sjao Ping krajem sedamdesetih godina. Kinezi izvode reforme počevši od eksperimentalne faze gde se u manjem području primenjuju eksperimentalne reforme koje se posle dorađuju i primenjuju na širi prostor.
Zato je i Fudžijan, pokrajina najbliža Tajvanu gde su ljudi dosta etnički slični na obe strane Tajvanskog moreuza, izabran kao najprikladniji za proces koji bi trebalo da u jednom trenutku vodi ka mirnom ujedinjenju Tajvana sa matičnom zemljom.
„Ali u isto vreme kad je Kina objavila plan od 21 tačke sprovela je i neke od najvećih vazdušno-pomorskih manevara koji su trajali danima, u njih je bio uključen jedan od tri kineska nosača aviona 'Šandong'. To pokazuje da je Kina rešena da mirnim putem ujedini Tajvan sa maticom zemljom, ali ako je potrebno, može to da bude obavljeno i na drugi način.“
Amerika pretvara Tajvan u azijsku Ukrajinu
A to potcrtava razliku između pristupa Kine i SAD prema Tajvanu, jer iako je za Kinu nezavisnost Tajvana crvena linija, zvanični Peking ekonomskim i kulturnim merama omogućava zbližavanje ljudi sa obe strane Tajvanskog moreuza. A na tome, pre svega insistira vlada u Pekingu koja ima u vidu opštenarodno dobro, ističe Korkodelović.
S druge strane, SAD koriste Tajvan kao jedno od oruđa za suzbijanje uspona NR Kine, jer bez obzira na velike materijalne mogućnosti, pažnja Kine biva odvraćana stalnim američkim provokacijama – unapređivanjem vojne saradnje sa režimom u Tajpeju ili prolaskom američkih brodova kroz Tajvanski moreuz i Južno kinesko more.
„To podseća na situaciju koju su SAD, NATO i njihovi evropski saveznici kreirali u Ukrajini i zbog toga stalno stižu upozorenja iz Pekinga stanovništvu Tajvana da ne upadne u takve zamke koje postavlja Vašington. A to je da Tajvan može u nekom trenutku da postane azijska Ukrajina“, zaključio je Korkodelović.