Nema klimatskih hitnih slučajeva, a alarmantne poruke koje guraju globalne elite su čisto političke, stoji u izjavi 1.609 naučnika i stručnjaka koji su u okviru Globalne klimatske obaveštajne grupe potpisali „Svetsku deklaraciju o klimi“, preneo je „Zirohedž“.
„Nauka o klimi treba da bude manje politička, dok bi klimatske politike trebalo da budu više naučne“, počinje deklaracija.
„Naučnici bi trebalo otvoreno da se pozabave neizvesnostima i preterivanjima u svojim predviđanjima globalnog zagrevanja, dok bi političari trebalo da nepristrasno računaju stvarne troškove kao i zamišljene koristi od mera politike“, navodi se dalje.
Grupa je nezavisni „čuvar klime“ koju su 2019. osnovali profesor geofizike Gus Berkhout i naučni novinar Marsel Krok. Kako se navodi na njihovoj internet stranici, cilj organizacije je da „generiše znanje, razumevanje uzroka i efekata klimatskih promena, kao i efekata klimatske politike“. I to čine objektivnim sagledavanjem činjenica i angažovanjem u naučnim istraživanjima klimatskih promena i klimatske politike.
Među potpisnicima deklaracije su nobelovci, teoretski fizičari, meteorolozi, profesori i naučnici iz oblasti životne sredine širom sveta.
Na pitanje „Epoh tajmsa“ zašto su potpisali deklaraciju u kojoj se navodi da je „klimatska vanredna situacija“ farsa, svi su naveli odgovor „jer je to istina“.
„Potpisao sam deklaraciju jer verujem da se klima više ne proučava naučno. Naprotiv, postala je predmet vere“, rekao je za „Epoh tajms“ Hejm Benaroja, ugledni profesor mašinstva i vazduhoplovstva na Univerzitetu Rotgers.
„Zemlja se zagrejala minimalno od kraja Malog ledenog doba oko 1850. godine, ali to teško da predstavlja hitan slučaj — ili čak krizu — jer je planeta još toplija tokom poslednjih nekoliko milenijuma“, rekao je Ralf Aleksandar, penzionisani fizičar i autor veb-sajta „Nauka pod napadom“.
„Postoji mnogo dokaza da su prosečne temperature bile više tokom takozvanog srednjovekovnog toplog perioda (sa središtem oko 1000. godine), rimskog toplog perioda (kada su se uzgajali grožđe i agrumi u sada mnogo hladnijoj Britaniji), i u ranoj Holoceni (nakon što se završilo poslednje redovno ledeno doba)“, naveo je on.
Klimatska vanredna situacija je „fikcija“, rekao je nedvosmisleno.
„Klimatska vanredna situacija“
Ljudske aktivnosti i nastali gasovi sa efektom staklene bašte uzrok su globalnog zagrevanja, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC). Konkretno, kaže da su 1750. godine u atmosferi bile 280 molekula ugljen-dioksida na svaki molekul vazduha, odnosno delova na milion (ppm), a danas su 420 delova ppm, što utiče na temperaturu.
IPCC je telo UN za procenu „nauke u vezi sa klimatskim promenama“. Osnovali su ga 1988. Svetska meteorološka organizacija i Program UN za životnu sredinu kako bi pomogli kreatorima klimatske politike.
Edvin Beri, teoretski fizičar i sertifikovani konsultantski meteorolog, rekao je da je jedna od centralnih teorija IPCC je da je prirodni ugljen-dioksid ostao konstantan na 280 ppm od 1750. godine i da je povećanje CO2 od 140 ppm zbog uticaja čoveka.
Ova teorija IPCC krivi ljudski faktor za povećanje ugljen-dioksida za 33 procenta ukupno danas, rekao je on za „Epoh tajms“.
Shodno tome, da bismo snizili temperature, kaže IPCC, moramo smanjiti emisiju ugljen-dioksida izazvanu ljudskim faktorom — dakle, da nasilno izvrše prelazak na električna vozila, da se otarase fosilnih goriva i generalno smanje sve aktivnosti koje doprinose emisiji CO2 od strane ljudi.
Čitava ta premisa, prema Beriju, je problematična.
„Percepcija javnosti o ugljen-dioksidu je da on odlazi u atmosferu i tamo ostaje. Oni misle da se samo akumulira. Ali nije“, rekao je on.
Objasnio je da kada se pogleda protok ugljen-dioksida — protok znači da se ugljenik kreće iz jednog rezervoara ugljenika u drugi, tj. putem fotosinteze, ishranom biljaka i nazad kroz disanje — konstantan nivo od 140 ppm zahteva kontinuirani priliv ugljen-dioksida od 40 ppm godišnje, jer, prema IPCC, ugljen-dioksid ima vreme obrtanja od 3,5 godine, što znači da molekuli ugljen-dioksida ostaju u atmosferi oko pola godine.
„Sada kažemo da je priliv ugljen-dioksida kao posledica ljudskog delovanja jedna trećina od ukupnog. Čak i podaci IPCC kažu: „Ne, priliv ugljen-dioksida od ljudi je oko pet do sedam procenata ukupnog priliva ugljen-dioksida u atmosferu“, rekao je on.
Dakle, da bi se nadoknadio nedostatak neophodnog ugljen-dioksida nastalog pod uticajem ljudskog faktora koji se nalazi u atmosferi, IPCC tvrdi da umesto da ima vreme obrta od 3,5 godine, taj CO2 ostaje u atmosferi stotinama ili čak hiljadama godina.
IPCC kaže da je nešto drugačije u vezi sa ljudskim ugljen-dioksidom i da on ne može da teče iz atmosfere tako brzo kao prirodni ugljen-dioksid.
„Pa, gospodo naučnici iz IPCC, trebalo je da postavite jednostavno pitanje: ‘Da li je ljudski molekul ugljen-dioksida potpuno identičan prirodnom molekulu ugljen-dioksida?’ A odgovor je da, naravno!“, naveo je fizičar Beri i zaključio da ako su ljudski i prirodni molekuli CO2 identični, njihova vremena izlivanja moraju biti identična.
Prema njegovom obrazloženju znači da je priroda – a ne ljudski faktor – uzročnik povećanja emisije ugljen-dioksida. Shodno tome, pokušaji smanjenja CO2 od strane čoveka su besmisleni.
„Verovanje da ljudski faktor pokreće povećanje emisije ugljen-dioksida je najveća javna obmana i najskuplja prevara u istoriji“, rekao je Beri.
Istakao je da u nauci naučna metoda kaže da ne možete dokazati da je teorija 100 odsto tačna — samo da podaci to podržavaju — ali možete dokazati da je netačna.
On je otišao korak dalje u istraživanju i izračunao ciklus ugljenika kod ljudi koristeći podatke IPCC o ciklusu ugljenika.
„Sada bi neko mogao da pita: 'Pa, da li su podaci IPCC tačni?' Moj odgovor je: 'Ne znam'. Ali ne moram da znam jer je IPCC koristio upravo ove podatke da obmane svet. Želim da pokažem da je njihova logika pogrešna koristeći njihove podatke“, rekao je on.
IPCC nije postavljen kao naučna organizacija
Beri je rekao da se IPCC ne upušta u skepticizam prema svojim teorijama i naučnom metodu.
„Oni su osnovani kao politička organizacija da posebno ubede javnost da ugljen-dioksid izaziva probleme“, rekao je on.
Na pitanje zašto postoji pritisak da se proglasi „klimatska vanredna situacija“, Beri je rekao da je sve u novcu i kontroli.
„To je jedini pravi razlog za to. Nema vanrednih klimatskih okolnosti“, rekao je on.
Kao i naučnik Beri, i fizičar Ralf Aleksandar kaže da je nauka postala više politička nego naučna.
„Jednostavno nije tačno da je klima na Zemlji ugrožena. Ta tvrdnja je daleko više politička nego naučna“, rekao je on.
„Nauka je zasnovana na dokazima iz posmatranja, zajedno sa logikom, da bi se dokazima dao smisao. Postoji vrlo malo, ako ih uopšte ima, dokaza da ljudske emisije CO2 izazivaju porast temperature. Postoji korelacija između njih, ali to nije posebno snažno: Zemlja se hladila, na primer, od 1940. do 1970. godine, dok je nivo ugljen-dioksida u atmosferi nastavio da raste. Kompjuterski klimatski modeli su sve što povezuje globalno zagrevanje sa CO2“, tvrdi Aleksandar Ralf.
Tvrdnje iz NASA kuhinje
Na pitanje zašto je CO2 označen kao uzrok klimatske vanredne situacije, Ralf je rekao da to potiče od Džejmsa Hansena, astrofizičara i šefa NASA Godard instituta za svemirske studije od 1981. do 2013. godine, i vatrenog ekologa.
„Hansen je razvio jedan od prvih kompjuterskih klimatskih modela i počeo da daje veoma preuveličana predviđanja budućeg zagrevanja, od kojih se nijedno nije ostvarilo“, tvrdi Ralf i dodao da je ovo uključivalo svedočenje koje je dao na saslušanju u Senatu 1986. godine, za koje se smatra da je izazvalo kasniji narativ o antropogenom globalnom zagrevanju.
Uprkos tome što se njegova predviđanja nisu ostvarila, napori Hansena doprineli su osnivanju IPCC.
„Iako je naizgled IPCC naučno telo, nalazi njegovih naučnika su često izobličeni i naglašeni od strane vladinih i nevladinih birokrata koji dominiraju organizacijom“, rekao je on.
Prema njegovim rečima birokrate su odigrale veliku ulogu u preuveličavanju naučnih zaključaka uzastopnih izveštaja IPCC, pa otuda i nedavne izjave generalnog sekretara UN o „uzavreloj zemlji“.
Generalni sekretar Antonio Gutereš je u julu rekao da su klimatske promene ovde.
„To je zastrašujuće. I to je samo početak. Era globalnog zagrevanja je završena; stigla je era globalnog ključanja. Vazduh se ne diše. Vrućina je nepodnošljiva. A nivo profita od fosilnih goriva i klimatska neaktivnost su neprihvatljivi“, rekao je letos Gutereš.
„Šanse da CO2 bude krivac broj jedan su veoma male. CO2 nesumnjivo doprinosi, ali postoji nekoliko prirodnih ciklusa koji takođe utiču“, rekao je on i dodao da ovo uključuje solarnu varijabilnost i cikluse okeana, oba zanemarena u klimatskim modelima, ili su predstavljena loše. „Dok će vam klimatski aktivisti reći drugačije, nauka o klimi je još uvek u povoju, a postoji mnogo toga što još ne razumemo o našoj klimi“, ocenio je Aleksander Ralf.
Na pitanje zašto su klimatski modeli tako netačni, Aleksander Ralf je rekao: „Kompjuterske simulacije su pouzdane samo onoliko koliko su pouzdane pretpostavke na kojima je kompjuterski model izgrađen, a postoje mnoge pretpostavke koje ulaze u klimatske modele. Pretpostavke o procesima koje ne razumemo potpuno zahtevaju približno ocenjivanje i zaključivanje“, prenosi RT Balkan.