Američka Libertarijanska partija zatražila je starateljstvo nad predsednikom države Džozefom Bajdenom i liderom republikanaca u Senatu Mičom Mekonelom. Libertarijanci kao razlog navode „onesposobljenost, mentalne propuste i nedostatke u donošenju odluka koji su jasno uočljivi“.
Tiranija gerijatrijskih elita: Nesposobni da ostanu sami u kući
Sposobnost oba subjekta da efikasno primaju i procenjuju informacije, donose odluke i komuniciraju narušena je do te mere da nemaju kapacitet da zastupaju sebe ili interese Amerikanaca, saopšteno je iz te partije.
„Jedna od najuvredljivijih i stvari koje izazivaju najviše besa je finansijska tiranija koju su nam nametnule gerijatrijske elite. Ovi ljudi su decenijama na javnim funkcijama, gomilajući ogromno bogatstvo od lobista, političkih komiteta za skupljanje novca u kampanjama i poreskih dolara, dok prosečan Amerikanac oseća bol od inflacije i gleda kako im ušteđevina nestaje… Ovi ljudi, i drugi poput njih nisu dovoljno dobro da bi bili ostavljeni sami u kući ceo dan. Kako su oni dovoljno dobri da upravljaju našim životima i troše naše poreske dolare“, rekla je predsednica Libertarijanskog nacionalnog komiteta Ejndžel Mekardl.
Libertarijanci navode kako traže da budu staratelji Bajdena i Mekonela jer „nisu dovoljno dobro da upravljaju ni svojim ni novcem poreskih obveznika“.
Starateljstvo nad Bajdenom i Mekonelom odgovara Trampu
Priča o stavljanju pod starateljstvo je jako dobro izabrana politička tema zato što se veliki deo američke populacije slaže da se na čelu SAD nalaze ljudi čiji su mentalni kapaciteti oslabljeni usled starosti, kaže za Sputnjik naučni savetnik u Institutu za evropske studije Aleksandar Gajić.
Libertarijanci tu vešto prave simetriju između jednog demokratskog i republikanskog lidera koji imaju više od 80 godina. S tim što se za Bajdena mora priznati da se često ne zna kad se on stvarno gubi usled demencije a kad on, da bi izbegao neku nezgodnu situaciju, simulira da je dementan da bi na vrlo lukav način izbegao određene odgovore.
„Napravljena je simetrija i to je dobra pozicija jer ih nijedna strana ne može optužiti da rade u korist druge. Međutim, suštinski ta inicijativa iako libertarijancima daje odskočnu dasku ka širem biračkom telu i populariše ih, jer većina i među demokratama i među republikancima i među neopredeljenim mogla bi se složiti sa njom, zapravo najviše odgovara Trampu. Jer Mič Mekonel je pripadnik onih starih republikanaca koji se protive trampističkom pokretu, a sa druge strane se direktno udara i na Bajdena tako da bi se moglo reći da libertarijanci ovom inicijativom štete i onom delu republikanske stranke nenaklonjenom Trampu, a i samom Džozefu Bajdenu“.
Sa kvalifikacijama libertarijanaca o gerantokratiji iza koje stoje veliko zaduživanje i ekonomski i politički problemi može složiti najveći deo republikanaca, a i priličan broj demokrata, dodaje Gajić.
Bajden kao Britni Spirs
Preuzimanje starateljstva, odnosno „konzervatorstvo“ je pravni mehanizam osmišljen da zaštiti pojedince koji ne mogu da se brinu o sebi. Poznat je slučaj pevačice Britni Spirs koja je godinama, dok to nije pobila na sudu, bila pod starateljstvom svog oca koji je sve odluke donosio umesto nje.
Iako pravni mehanizam „konzervatorstva“ nije bio primenjivan u politici SAD, usled pravne nesposobnosti moguće je funkcionere staviti pod starateljstvo, ističe Gajić.
„U političkom sistemu SAD ne postoji mogućnost da se taj sistem iz privatnog prava prebaci u političku sferu u tom smislu. Međutim, postoji mogućnost da se neko usled nesposobnosti da vrši dužnost od strane Kongresa proglasi nesposobnim i da se potpredsednik automatski inauguruiše na mesto predsednika. Tako da i bez tog privatnog instituta smanjene uračunljivosti, američki ustav omogućava da se predsednik usled smanjene sposobnosti, pravnom procedurom u Kongresu skloni sa dužnosti i samim tim potpredsednik postaje predsednik“.
U svakom slučaju, kad bi postojala većina sklona i spremna za tako nešto, taj institut bi mogao biti upotrebljen, ali sada ta većina ne postoji zato što takav predsednik odgovara centrima moći koji podržavaju agendu koju on sprovodi, smatra Gajić.
Profilisanje stranke bez izgleda za uspeh
Sa inicijativom libertarijanaca slažu se brojne javne ličnosti u SAD i sada se postavlja pitanje da li će je podržati kao pojedinci ili će libertarijancima kao partiji dati političku podršku. Postoje i ostale stranke u Americi, poput Zelenih koji nisu identični Zelenima po Evropi, koje bi mogli zauzeti slične stavove.
Libertarijanska partija je najveći uspeh na predsedničkim izborima zabeležila 2016. godine, kada je njen kandidat Geri Erl Džonson osvojio 3,3 odsto glasova. Inicijativa o starateljstvu može im pomoći na sledećim izborima zato što će se oni na taj način profilisati kao prepoznatljiva stranka koja zastupa jedan prilično osnovan stav s kojim se slaže veliki deo američkog javnog mnjenja.
„Ali da im može dati neku veliku odskočnu dasku – ne može. Međutim, potezanje te priče najviše negativno utiče na Džozefa Bajdena i njegovu želju da se ponovo kandiduje i osvoji drugi mandat, ali i loše utiče i na ono krilo starih republikanaca čiji je predstavnik Mič Mekonel koji vrlo nespremno gledaju na pokušaje Donalda Trampa da se ponovo kandiduje. Kao što su ga opstruisali i kad je osporavao rezultate izbora 2020. tako bi sad podržali nekog drugog kandidata. Ali ta inicijativa stvara jedan utisak o problematičnosti te dve figure koje su prilično nenaklonjene Donaldu Trampu“, zaključio je Gajić.