Velika crvena pega, u čiji prečnik bi mogle da stanu dve planete poput Zemlje, ukrašava površinu Jupitera više od 300 godina. Ovaj ogroman anticiklonalni vrtlog karakterišu vetrovi brzine i do 400 kilometara na čas.
Međutim, megaoluje nisu ekskluzivno Jupiterov fenomen, zaključak je nove studije koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, objavljene u časopisu „Science Advances“.
Megaoluje na Saturnu
Sada je otkriveno da se u atmosferi Saturna — iako mekše i manje šarene od atmosfere gasnog giganta — takođe dešavaju megaoluje koje mogu da traju decenijama.
Megaoluje na Saturnu se dešavaju otprilike svakih 20 do 30 godina. One su slične uraganima na Zemlji, iako su znatno veće. Međutim, za razliku od uragana na našoj planeti, do sada niko nije mogao da objasni šta izazva ove megaoluje u atmosferi prstenaste planete, koja se sastoji uglavnom od vodonika i helijuma, sa tragovima metana, kao i vode i amonijaka.
Imke de Pater, profesor astronomije i nauka o Zemlji na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, proučava gasovite divove kroz radio emisije iz njihovih atmosfera više od četiri decenije kako bi pokušao da bolje razume njihov sastav i šta ih to čini jedinstvenim.
„Zahvaljujući radio talasnim dužinama, možemo da istražujemo šta se dešava ispod slojeva oblaka na džinovskim planetama“, objašnjava naučnik.
„Radio posmatranja nam pomažu da okarakterišemo dinamičke, fizičke i hemijske procese, uključujući prenos toplote, formiranje oblaka i konvekciju u atmosferama džinovskih planeta i na globalnoj i na lokalnoj skali“, dodao je on.
Tajna Saturnovih megaoluja
Prema novoj studiji, asistent Univerziteta u Mičigenu Čeng Li i diplomirani student Univerziteta Kalifornije u Berkliju Kris Mekl otkrili su nešto iznenađujuće u vezi sa radio emisijama planete: anomalije u koncentraciji gasa amonijaka u atmosferi koje su se poklapale sa megaolujama u severnoj hemisferi planete.
Ova koncentracija amonijaka je najniža na srednjim visinama, neposredno ispod gornjeg sloja oblaka amonijačnog leda, ali je viša na nižim visinama, 100 do 200 kilometara, objašnjavaju istraživači.
Dakle, naučnici veruju da se ovaj amonijak transportuje iz gornjeg u donji deo atmosfere kroz procese padavina i ponovnog isparavanja, efekat koji može trajati stotinama godina.
Studija je takođe otkrila da iako su i Saturn i Jupiter napravljeni od vodonika, među njima postoje velike razlike. Iako Jupiter pokazuje troposferske anomalije koje su povezane sa njegovim zonama i pojasevima, one nisu izazvane olujama kao na Saturnu. Značajna razlika između ovih suseda dovodi u pitanje ono što naučnici do sada znaju o formiranju megaoluja na gasovitim divovima Sunčevog sistema, ali donosi novo viđenje budućem proučavanju atmosfera, prenela je „Nacionalna geografija“.