Ovako sagovornici Sputnjika, sudija Vrhovnog suda Republike Srpske dr Radomir Lukić i savetnik predsednika Republike Srpske dr Ognjen Tadić ocenjuju zahtev Tužilaštva BiH da se predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i v. d. Službenog glasnika Republike Srpske Milošu Lukiću zabrani vršenje službene dužnosti.
Podsećamo, Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v. d. direktora Službenog glasnika Republike Srpske Miloša Lukića u kojoj se, prema rečima Dodikovog advokata Gorana Bubića, traži zabrana vršenja službene dužnosti.
To, prema Bubićevom mišljenju, pokazuje da se radi o političkom procesu, kao i da predsednik Republike Srspke ima samo jednog poslodavca – građane Republike Srpske.
Dodik i Lukić optuženi su za krivično delo neizvršavanja odluka takozvanog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Ovo delo je Krivičnom zakonu BiH samovoljno nametnuo upravo visoki predstavnik.
Nema izricanja mera bezbednosti pre izricanja presude
Prema Lukićevim rečima, svako krivično zakonodavstvo ima određene mere onima koji su krivično osuđeni, mere bezbednosti. Među njima jeste mera zabrane vršenja službene dužnosti, ali ona može da se izrekne samo uz pravosnažnu osuđujuću presudu.
„Tužilac je, pretpostavljam, tražio da se, kada se Dodik pravosnažno kazni, izrekne i mera bezbednosti zabrana vršenja službene dužnosti. Verovatno se radi o tome. Jer nema prethodne mere zabrana, od sada, pa ako tog postupka ikada bude. Nema zabrane vršenja delatnosti i službene dužnosti, nego tek sa pravosnažnom presudom“, naglašava Lukić.
Optužnica sporna u svakom smislu
Sve što je vezano za optužnicu protiv Dodika i Lukića veoma je sporno, a najsporniji je temelj svega toga – krivično delo za koje su njih dvojica optuženi.
„To navodno krivično delo inkriminisao je navodnom izmenom i dopunom Krivičnog zakona kojom je gospodin Šmit štitio sebe i svoju ličnost. Prema tome, način utvrđivanja tog navodnog krivičnog dela je krajnje sporan i to bi, otprilike, nalikovalo kao kada bih ja, kako bih zaštitio sebe, doneo odluku da se promeni Krivični zakon i da se kazni svako ko ne poštuje odluke Radomira Lukića“, objašnjava naš sagovornik.
Osim što to govori o potpunoj samovolji, govori i o činjenici da jedan vanustavni faktor uzima sebi za pravo da ograničava slobode građana.
Drugi problem je, kako Lukić ističe još i veći – visoki predstavnik, zapadne zemlje i jedan deo islamskih zemalja uporno krše Dejtonski sporazum, odnosno njegovo slovo.
„To je činjenica. U proteklih trideset godina Republici Srpskoj je, protivno njenoj volji, uz primenu nasilja prema njenim funkcionerima i građanima, oduzet niz ustavom zajamčenih ovlašćenja. Ovi faktori nastoje da centralizuju BiH, a zapravo da potpuno neutrališu srpski faktor i srpski narod u BiH“, kaže Lukić.
Bez ikakvih posledica, srpski narod proteran je iz Hrvatske, podseća naš sagovornik - za to niko nije odgovarao, niko okom nije trepnuo. Na Zapadu se tako nešto smatra normalnim jer su Srbi za njih remetilački faktor. Sada žele da proteraju i, po njima, remetilački faktor u BiH.
„To ide tako što ga prvo obezglavite, što mu oduzmete svaku vrstu političkog subjektiviteta, oduzmete mu potom identitet i polako počnete da ga pretvarate u nešto treće“, ističe Lukić.
U tom smislu, optužnica protiv Dodika i Lukića predstavlja političku farsu i par ekselans političko suđenje, zaključuje Lukić.
Hoće li BiH biti gurnuta u bezdan?
Prema Tadićevom mišljenju, zahtev da se Dodiku i Milošu Lukiću zabrani politički rad i svaka druga vrsta javnog angažmana konačno potvrđuje mišljenja da se radi o političkom progonu.
„Mislim da je cilj progona da se sruši sistem koji se istovremeno odupire nametanju Kristijana Šmita na poziciju viskog predstavnika i nametanju odluke kojom bi se od Republike Srpske i Federacije BiH otela imovina“, navodi on.
Zato, bilo ko, ko bude sudio u njihovom slučaju, mora da zna da svojom odlukom određuje hoće li Dejtonski sporazum i BiH gurnuti u bezdan.
O složenoj situaciji u BiH pogledajte u novom izdanju emisije „Svet sa Sputnjikom“: