„Poligon za kreativnost u okviru Bruknerovog teksta su upravo likovi. To je jedna od stvari koje su me odmah privukle tekstu. Tekst daje mnogo materijala za kreiranje likova, njihovih psiholoških stanja koja su u gradaciji sve do ekscesnih situacija“, kaže rediteljka.
Ljudi od krvi mesa koji prave greške
Tomić navodi da su te situacije scenski „vrlo sočne“ i atraktivne za igranje, ali da je vrlo važno bilo trasirati emotivne i psihološke puteve kako se do njih dolazi:
„To stvaranje živih ljudi od krvi i mesa je bio najzanimljiviji deo procesa rada na predstavi. Likovi tokom komada jako puno greše, ali ih ne osuđujemo zato što jako liče na nas i možemo da se poistovetimo sa njima. Ključni deo je bio apsolutno razumevanje i tumačenje svih situacija, odnosa i događaja, ali ne kroz crno-belu prizmu. Ne postoje dobri i loši ljudi, već smo svi kaleidoskop različitih emocija“.
Rediteljka pojašnjava da se radnja dešava tokom 24 časa - grupa studenata medicine tokom vesele proslave diplomiranja jednog od likova prođe kroz spektar emocija i komplikovanih međusobnih odnosa koji rezultiraju samoubistvom jednog od likova.
Grupa studenata medicine tokom vesele proslave diplomiranja jednog od likova prođe kroz spektar emocija i komplikovanih međusobnih odnosa
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Nebojša Babić
Putokaz za mlade ljude
Glumac Miodrag Dragičević rad na ovom komadu posmatra kao analizu kasnog puberteta:
„Čeprka se po nekim stvarima kojih čovek u to doba nije svestan ili jednostavno nema alate da prodre u to. Nisam očekivao da ću se vraćati u prošlost. Za mene je ovo kao grafički prikaz mlade osobe u vreme puberteta. Sada je ključni trenutak za ovu predstavu jer će mladi moći da dobiju izvestan kompas. Naravno čovek mora da prođe kroz sve sam, ali naši likovi mogu da pruže putokaz mladima šta može, šta ne može, šta je opasno, koje su sve zamke na putu odrastanja i sazrevanja“.
Glumci su saglasni u oceni da je mladost surova, da svi moramo više pažnje da obraćamo jedni na druge, posebno na mlade.
Beznađe mladih isto i danas
Klasični komad nemačkog ekspresionizma i evropske moderne, dovodi na scenu mlade razapete između konvencija građanskog života, mladalačkog osećanja izgubljenosti i cinizma savremenog društva.
Midrag Dragičević: Naši likovi mogu da pruže putokaz mladima šta može, šta ne može, šta je opasno, koje su sve zamke na putu odrastanja i sazrevanja
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku/Nebojša Babić
Brukner se bavi traumama naraštaja lišenog ideala, mladih ljudi čiji je osećaj beznađa još više naglašen njihovom autodestruktivnošću.
„Osnovna okolnost Beča 1926. i Beograda danas je sistemski haos u kome se mladi ljudi nalaze. Mi imamo likove koji su studenti medicine kao najperspektivnije polje delovanja, a oni ne vide svoju budućnost kao svetlu. Nemaju obezbeđene poslove ni infrastrukturu koja bi im pružila sigurnost i nadu“, primećuje Jovana Tomić.
Rediteljka ističe da smo odgajani sa idejom da zrelost podrazumeva odsustvo emocija:
„Mi smo trenirani i učeni da mladost podrazumeva neiskustvo, a zrelost nedodirljivost, snagu, odsustvo emocija, da si perfektna mašina koja samo ispunjava zadatke, teži ka vrhu i postiže najbolje rezultate. To stvara maske kako bismo se zaštitili. Neko nam kaže 'budi nepobediv i nedodirljiv', a onda kada želimo kontakt sa drugom osobom, ljubav, empatiju, te maske moraju da padnu. Onda smo ranjivi i nezaštićeni“.
Učimo, dodaje Jovana Tomić, da stavljamo društvene maske da bismo bili nepobedivi:
„Kada želimo da osetimo nešto i primimo ljubav, a rečeno nam je da moramo da budemo zaštićeni, nastaje kvar i povređujemo jedni druge. To je problem za koji nema rešenja“.
U predstavi igraju Sanja Marković, Petar Benčina, Jovana Belović, Miodrag Dragičević, Milica Sužnjević, Natalija Stepanović i Đorđe Mišina.
Dramaturg je Dimitrije Kokanov, scenograf Jasmina Holbus, kostimograf Selena Orb, kompozitor Luka Mejdžor, dok je Ljiljana Mrkić Popović oblikovala scenski govor.