„Čak i napetost u bilateralnoj trgovini može smanjiti ekonomski rast u zemljama sa visoko integrisanim ekonomijama. Na primer, utvrđeno je da su trgovinske tenzije između Kine i SAD dovele do gubitaka blagostanja od 0,3 odsto BDP-a u Kini i 0,1 odsto BDP-a u Sjedinjenim Američkim Državama. Slično, prognozira se da će ekonomske sankcije uvedene Ruskoj Federaciji kao odgovor na rat u Ukrajini imati negativan uticaj na većinu ekonomija, pri čemu će Ruska Federacija doživeti najveći pad realnog BDP-a“, navodi se u dokumentu.
U izveštaju se dodaje da geopolitičke tenzije obično pogađaju „samo nekoliko zemalja“ koje iniciraju prekid trgovinskih odnosa, dok druge zemlje mogu ostati neutralne ili se pridružiti nekim od otcepljenih ekonomija.
STO dodaje da će pri scenariju sveopšteg ekonomskog rata između Istoka i Zapada bez neutralnih zemalja razvijene zemlje izgubiti 3 odsto svog BDP-a između 2020. i 2050. godine.
„Prema scenariju ‘potpune konkurencije’.. očekuje se da će ekonomije u razvoju i najmanje razvijene zemlje biti najteže pogođene, sa prosečnim kumulativnim gubicima od oko 6,5 odsto BDP-a do 2050. u poređenju sa 2019. godinom, dok će napredne ekonomije izgubiti oko 3 odsto BDP-a između 2020. i 2050. godine. Kao rezultat toga, velika geopolitička fragmentacija će verovatno dovesti do konstantne globalne ekonomske divergencije“, objašnjava se u dokumentu.
Ruske ekonomske vlasti su u više navrata povećavale prognozu ekonomskog rasta u 2023. godini. Tako je u julu Centralna banka Rusije povećala očekivanja sa 0,5-2 odsto na 1,5-2,5 odsto. Prognoza Ministarstva za ekonomski razvoj je da će rast BDP Rusije u 2023. biti 1,2 odsto. Istovremeno, početkom avgusta ministar za ekonomski razvoj Maksim Rešetnjikov rekao je da će ruska privreda do kraja godine sigurno porasti za više od dva odsto. U 2022. godini, prema institutu za statistiku, ruska ekonomija se smanjila za 2,1 odsto