Glavna tema foruma - „Na putu ka partnerstvu, miru i prosperitetu“ - odražava želju Rusije da izgradi konstruktivne odnose sa svim zainteresovanim stranim partnerima, naveo je ruski predsednik Vladimir Putin u pozdravnoj poruci učesnicima foruma.
Prema njegovim rečima, Ruska Federacija namerava da učestvuje u izgradnji odnosa u Azijsko-pacifičkom regionu, zasnovanih na ravnopravnosti i poštovanju.
U fokusu foruma biće izgledi za proširenje saradnje u oblasti trgovine, investicija, nauke i tehnologije.
Rusija jača trgovinske veze sa mnogim azijskim zemljama, pre svega sa Kinom. Shodno tome, dosta se ulaže u tom pravcu. Sredstva se usmeravaju u različite oblasti, od turizma do logistike. Očekuje se da će u okviru foruma biti potpisano mnoštvo značajnih sporazuma i da će biti uspostavljeni brojni novi kontakti.
Ruski ekspert Timofej Bordačov, koji učestvuje na forumu u Vladivostoku, kaže da se na forumu razgovara o dostignućima i da se iznose planovi za budućnost.
„Bilo je reči, pre svega, o tome šta su ruska država i najveće ruske kompanije uradile u proteklih godinu i po dana tj. od trenutka kada su naši odnosi sa Zapadom ušli u vojno-političku fazu i otkakao je počeo ekonomski rat protiv Rusije. Shodno tome, naši odnosi sa zemljama Azije, uz učešće Dalekog istoka, postali su aktuelniji nego ikada ranije iz objektivnih razloga“, kaže ekspert.
Bordačev napominje da je analizom zaključeno da ruske kompanije beleže „eksplozivan rast“ na azijskom tržištu, ali je ukazao i na potrebu za gradnjom još bolje infrastrukture.
Centralni događaj Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku biće plenarna sednica, na kojoj će 12. septembra govoriti i Vladimir Putin
© Sputnik / Alekseй Daničev
/ Rusija je otvorena za saradnju sa celim svetom
Pojedini ruski eksperti, koji učestvuju na forumu u Vladivostoku, ocenjuju da će glavni partner Rusije u narednim godinama po gotovo svim ključnim pitanjima ekonomskog i tehnološkog razvoja biti Kina.
„Imamo velike šanse. Kina je naš glavni trgovinski partner dugi niz godina. A sada, u kontekstu politike restriktivnih mera tj. sankcija i globalnog okretanja ka Istoku, za neke sektore ruske ekonomije ovo je postao jedini put razvoja. Na primer, za automobilsku industriju. Danas je na ruskom tržištu zastupljeno 14 automobilskih marki, od kojih je 11 kineskih. Dakle, u mnogim drugim industrijama već imamo velike mogućnosti za razvoj odnosa sa kineskim partnerima“, kaže predsednica Komisije za spoljno-ekonomsku saradnju sa Kinom Moskovske trgovinsko-industrijske komore Rusije Ana Besmertna
Rusija i Kina imaju šansu da do kraja ove godine dostignu 200 milijardi dolara u trgovinskom prometu, a udeo rublje i juana u bilateralnim plaćanjima povećan je sa 25 na 80 odsto u poslednje dve godine.
Zaokret Rusije ka Istoku, koji je počeo još odavno, u strateškom smislu je logičan korak iz više razloga. Pre svega, to stvara mogućnosti za saradnju Rusije, a posebno ruskih dalekoistočnih regiona sa jednim od ekonomski najdinamičnijih regiona sveta.
Osim toga, Rusija i Kina učvršuju veze što stvara protivtežu Sjedinjenim Državama na svetskoj sceni.
Rusija već godinama jača svoje veze sa Azijom, a kriza koja je izbila u Ukrajini i sve dublja neslaganja Moskve sa Zapadom samo su naglasila važnost okretanja ka Istoku, iako Rusija i dalje ostaje otvorena za saradnju sa celim svetom.
„Pozicija Rusije, pre svega na zvaničnom nivou, jeste da se mi sami ne odričemo ničega i nikoga, jer rusko rukovodstvo jako dobro zna da se mi ni pod kojim uslovima ne smemo isključiti iz globalne ekonomije. Za poslednjih godinu i po dana Rusija nije učinila ništa što bi umanjilo njene veze sa svetskom ekonomijom. Svako smanjenje veza je rezultat neprijateljskih akcija naših partnera sa Zapada“, kaže Bordačjov.
Rusija stvara „dronportove“ i nova vozila
Na ovogodišnjem forumu učestvuje oko 7.000 eksperata, privrednika i političara iz čak 50 zemalja, a najveći broj stigao je iz Indije, Kine, Laosa, Mongolije i Mjanmara.
Eksperti ocenjuju da su fokus učesnika foruma stvaranje novih logističkih lanaca, uključujući Severni morski put, sheme plaćanja u nacionalnim valutama, sistem osiguranja roba, carinske procedure i kulturna razmena. Detaljno će se obrađivati kadrovska pitanja, jer Rusiji su potrebni ljudi koji poznaju specifičnosti azijskog tržišta, dok azijske zemlje imaju potrebu za kadrovima koji su ranije radili sa ruskim dobavljačima i upoznati su sa svim finesama saradnje sa Rusijom.
Centralni događaj Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku biće plenarna sednica, na kojoj će 12. septembra govoriti i Vladimir Putin. Na sednici će učestvovati i potpredsednik Laosa Pani Jatotu. Pored toga, na marginama foruma biće održan i niz bilateralnih susreta predsednika Rusije i šefova stranih delegacija.
Osim toga, na forumu će se Putin sastati sa gubernatorom Primorskog kraja Olegom Kožemjakom i održaće sastanak na kojem će se razgovarati o programu razvoja gradova na Dalekom istoku.
Očekuje se da će biti potpisano na stotine sporazuma, predstavljeno mnoštvo novih projekata i planova. Primera radi, kompanija „Solers“ je već predstavila na Istočnom ekonomskom forumu novi pikap ST6, čija je serijska proizvodnja planirana za septembar.
Kompanija „Solers“ će imati dve verzije pikapa – sa dizel i benzinskim motorom, a maksimalna brzina mu je 150 kilometara na sat.
Još jedan novitet je stvaranje „dronoportova“ na Severnom morskom putu. Kako je objašnjeno, „dronoport“ je neka vrsta „luke za dronove“ – to je bazna stanica za dron, gde će se on puniti, preuzimati ili istovarati teret i menjati bateriju. Svi ti procesi će se odvijati automatski.
Takav dron će moći da isporučuje manji teret između brodova koji idu u karavanu, a takođe moći će da pregleda trup plovila i prati stanje leda kako bi se napravile optimalne rute. Sve ovo će skratiti vreme isporuke robe i smanjiti troškove.
Forum prate predstavnici medija iz više desetina stranih zemalja, dok novinari iz „neprijateljskih“ država, kao i na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, nisu akreditovani, što se dešava po prvi put u istoriji oba foruma.
Portparol Kremlja je ranije ukazao da je Rusija spremna da ugosti zapadne novinare, ali da zahteva dobar odnos prema ruskim medijima u inostranstvu, aludirajući na to što zapadne zemlje zabranjuju i gase ruske medije, te ne dozvoljavaju da se čuje ruska reč.