Komentatori magazina skreću pažnju na to da su cene ruske nafte u izvoznim lukama Primorsku i Novorosijsku nedavno porasle do 74 dolara, čime su „značajno premašile” restriktivnu oznaku od 60 dolara po barelu. Istovremeno, početkom septembra Ministarstvo finansija SAD je saopštilo da ograničenja funkcionišu, podseća list. Ova kontradiktornost, kako pišu autori, pozivajući se na izjavu nemačkog ekonomiste Benjamina Hilgenstoka, objašnjava se činjenicom da su „zapadne vlade pobrkale korelaciju sa uzročno-posledičnom vezom“.
Prema rečima Hilgenstoka, koji zajedno sa grupom eksperata Kijevske ekonomske škole već godinu dana prati dinamiku izvoza ruske nafte, nakon što su zapadne zemlje uvele gornju granicu cene nafte, primetio je da su ruske izvozne cene „stvarno pale“, ali da „ to nije bilo povezano sa ovom merom”. Ni embargo EU na uvoz ruske nafte morskim putem takođe „nije imao nikakve veze sa snižavanjem cena“, ali su zapadne vlade „ipak to slavile kao uspeh“, rekao je ekspert.
Prema mišljenju ekonomiste, cilj Zapada je bio da „smanji prihod Rusije od prodaje nafte“, a kako će se to postići - „više nije važno“.
Ranije je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla da ekonomske sankcije koje su Nemačka i druge zapadne zemlje uvele zbog ukrajinskog sukoba nemaju očekivani efekat na Rusiju.