Tri rečenice koje su izgovorili košarkaši Srbije tokom Mundobasketa najbolje oslikavaju kakva atmosfera vlada u timu, kako su stvari postavljene i odakle dolazi energija koja ih je dovela do finala Mundobasketa.
„Svi za jednog, jedan za svi“, postulat je koji je postavio selektor Svetislav Pešić, jeste to pomalo izlizana fraza koja je kroz godine gubila smisao, ali u slučaju Srbije ona ima svoje pravo značenje.
Nije to delovalo moguće, današnje vreme opšte individualizacije u svim sferama, počevši od osnovne, porodične i lične, preko poslovnih i društvenih, neminovno je zahvatilo i sport, na štetu njegovih kolektivnih oblika.
Vidimo to i na Mundobasketu prema odnosu publike, ona više ne navija za reprezentacije, ona navija za igrače, a sve je posledica NBA lige, američkog marketinškog proizvoda koji želi da kreira zvezde, popularne ličnosti čiji likovi i dela generišu novac.
Oni su slavni, popularni, voljeni, bogati, oni jesu inspiracija novim generacijama da se bave sportom, ali je ona okrenuta na drugu stranu, na stranu pomenutih karakteristika toliko važnih u modernom vremenu.
Ali, to nije osnova svega. Niti novac, niti individualna slava, ništa od toga. Svako dete koje kreće da se bavi košarkom, zapravo bilo kojim sportom, ulazi u to iz zabave, iz radoznalosti, iz želje za druženjem sa onima koji dele isto interesovanje.
„Ja sam srećan što sam ovde, majke mi“, rekao je kapiten Bogdan Bogdanović na prvoj konferenciji za medije po okupljanju, navodeći da mu je upravo druženje sa saigračima osnovni motiv za dolazak u reprezentaciju.
Bez tog osnovnog, detinjeg osećaja, bez inspiracije koja se svodi na osnovne i prizemne ideje zajedništva, ne može se ništa, a sve je to zajedno stvorilo bratsku hemiju u ekipi koja nema svoje najveće zvezde, ali ima sve ostalo, ima dušu, srce, emociju, ljubav za bližnjeg svog i zajedništvo koje stvara bratski odnos za sva vremena.
A sa time je sve moguće, vidimo i sami, srpski tim je u finalu Mundobasketa, prethodno je obezbedio i direktan plasman na Olimpijske igre i dao je zadatak svima nama – da budemo braća, da se poštujemo, da brinemo jedni o drugima, da gajimo duh zajedništva i da znamo da nam kao takvima granice neće postojati.
Pokazali su nam to izabranici selektora Pešića i pred njima je najveća nagrada, prilika da osvoje svet!