Paunić, koji je prethodne tri godine nastupao za rusku Lokomotivu Kubanj, 2009. godine je bio član nacionalnog tima Srbije koji je osvojio srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu. Toj ekipi niko nije davao velike šanse, što je i slučaj sa aktuelnom generacijom koja takođe ima medalju u džepu, apostrofirao je 36-godišnji košarkaš.
„Kad god su zvezde došle, nikad ništa nismo uradili, da li je to neki ego, ko je veći frajer, ko je veći kauboj, svako gleda da pokaže sebe i tu nikad nije bio dobar rezultat. A evo, pogledajmo ekipu kod selektora Dude Ivkovića kada sam i ja bio, onda ekipe kod Saleta Đorđevića kada su tu bili Milosavljević, Katić, Birčević, momci koji u tom trenutku nisu najviša klasa, ali su to igrači koji ginu za dres i daju sto posto sebe“; rekao je Paunić.
Sličnosti, naš sagovornik, vidi i u ovoj ekipi, a sve te generacije povezuje jedan igrač, onaj koji je od Paunića nasledio broj 7 u nacionalnom timu Srbije i prema kome stariji kolega gaji veliko poštovanje i zaštitnički odnos.
Bogdan Bogdanović
© AP Photo / Michael Conroy
„Ovo je mlada, gladna, željna ekipa, sa Bogdanom Bogdanovićem kao kapitenom. Ja znam kako on trenira, koliko je posvećen i kada vidim da neko pljuje Bogdana jer je šutnuo 1/13 moram da kažem ljudi, bre, da li znate koliko on trenira, koliko je posvećen, koliki je fanatik? On svakog dana šutne hiljadu lopti, reprezentacija ima trening u 10, on dođe u 7 da bi šutirao i radio pre svih. On je pravi kapiten, napravljen je drugarski odnos u ekipi, gledam kako imaju odlične relacije, baš, baš drugarski odnos. Taj duh je najbitniji, sa takvom atmosferom i međusobnim poštovanjem, vidi, ne postoji reprezentacija koja može da nas dobije“, dodao je Paunić.
Utisak je da košarkaši Srbije igraju sve bolje iz utakmice u utakmicu, a Paunić očekuje da sve kulminira u finalu.
„Momci su ušli u vrhunsku formu, a ključ svega je odbrana. Sva petorica na terenu i svi na klupi daju 200 posto sebe, nema trenutaka minusa u odbrani, svako ko uđe donese više energije, želje. Po meni je ključ za finale i ključ za celo prvenstvo – odbrana. Ako budemo igrali odbranu kao protiv Kanade, Litvanije, vidi, mi ćemo 20 razlike dobiti Nemce, ako budemo igrali kako smo igrali dosad. Ako krenemo da se izdvajamo, ako jedna karika ispadne iz toka, imaćemo problem. Nemci su pokazali da su preozbiljna reprezentacija, igraju veoma dobro, imaju fenomenalan tim, jedini su bez poraza na prvenstvu. Opet, pitanje je koliko oni imaju iskustva za finale, koliko će oni da se poremete... Mi treba da ponovimo duh, borbenost, odbranu, ako damo maksimum tu, nema trunke brige da nećemo dobiti Nemce, u to sam ubeđen. Samo da se ponovi ista odbrana, da se dodaju u napadu, da igraju kao jedan i ne sumnjam da će dobiti Nemce“.
Put ka finalu je bio veoma turbulentan i oko mnogih stvari se srpski tim nije pitao, ali važnije od svega, nikad nije sumnjao u sebe, čak ni posle poraza od Italije.
„Situacija je ovakva, ti gubiš od Italije i 99,9 odsto ideš na Amere. Već tu se razmišlja da je kraj prvenstva, da se igra od 5. do 8. mesta, a eto posle je Litvanija odigrala ludački protiv Amerike, pogodila je sve živo. Italijani su tada potonuli psihički, a nama su skočili i motivacija i samopouzdanje, nisu Litvanci aždaje kao Amerikanci, svi su se skupili i motivisali, a Litvanci su se opustili, pokazali su se protiv Amerikanaca i sigurno su verovali da će im biti lagano, ali nisu pogodili šuteve kao protiv Amerike, dok smo mi odigrali na vrhunskom nivou. Sve se sklopilo, ušlo se u polufinale, opet svi hvale Kanadu, imaju pet, šest vrhunskih NBA igrača i proglase se favoritima i opet misle da će biti sve lagano... Nama se otvorio nenormalno dobar put, od najvećeg mogućeg pakla do toga da ne bismo mogli da izaberemo bolje“, naveo je Paunić.
Pored odlične igre Srbije, utisak celog Mundobasketa je teška povreda koju je doživeo Boriša Simanić. Najpre je objavljeno da je završio učešće na prvenstvu, a potom i da mu je odstranjen bubreg.
„To što se desilo Boriši je jedna velika tragedija, u toj nesreći se ujedinila reprezentacija, ali bih najviše voleo da se Boriši ništa nije desilo i da smo ostali poslednji na prvenstvu, bio bih mnogo srećniji i siguran sam da bi svako od momaka pristao na to. Žao mi je tog momka, pitanje je da li će moći da nastavi karijeru, ali je zaslužio da mu se pomogne i kroz državu i kroz savez. Treba mu skinuti kapu, kao i svim momcima, svi su u istom košu, svi preživljavaju isto, uopšte nije lako igrati tako važne utakmice, a znaš da ti se drug bori za život. Svaka čast tim momcima, treba imati motivacije i želje i snage da ostaviš teške stvari po strani i da daš maksimum na terenu. Ja skidam kapu momcima, za mene su oni šampioni pa makar izgubili 100 razlike od Nemaca, oni su šampioni zbog toga šta su i kako pokazali“.
Paunić u dahu nastavlja, oduševljen predstavom koju su priredili košarkaši Srbije.
„Bog je nagradio drugarstvo, jedinstvo, srpski inat i to što se desilo Boriši. Bog odozgo vidi i nagradi, ubeđen sam da će momci da osvoje zlato. Eto, Pešić je uzeo poslednje zlato za nas i daće Bog da ga opet uzme. Verujem u zlato, verjem u momke, želim im puno sreće, šta god da se desi, oni su šampioni koliko su se borili. Ja sam bio u toj koži, u tom dresu, šta ti momci prolaze na psihičkom nivou znajući da im se drug bori za život, a oni igraju za zemlju, daju maksimum, niko ne može da shvati koje je to psihičko stanje i koliko je teško, a momci nisu pokazali to nijednog trenutka. Kao jedan su, zovu se braćom, kumovima, to je za primer i šta god da urade u finalu treba da im se skine kapa, oni su za mene stvarno šampioni“, zaključio je Paunić za Sputnjik.
Šampioni će na teren od 14.40, pratite tekstualni prenos finala Mundobasketa uz Sputnjik.