„Oblast kriptovaluta, društvenog poretka, monetarne i finansijske stabilnosti postala je nova tema za sve. Moramo da razvijamo globalne standarde za regulaciju kriptovaluta. Kao model imamo Bazelske bankarske standarde“, rekao je Modi tokom treće sesije samita.
Modi je napomenuo da je neophodno preduzeti konkretne korake u tom pravcu što je pre moguće.
„Na sličan način su za sajber-bezbednost potrebni i globalna saradnja i struktura. Terorizam dobija nova sredstva i nove metode finansiranja iz sajber-sveta. Ovo je veoma važna tema za bezbednost i prosperitet svake zemlje“, ocenio je indijski premijer.
Indijski predsednik takođe je predao predsedavanje G20 brazilskom predsedniku Luisu Inasiju Luli da Silvi.
Modi je takođe pozvao zemlje G20 na reformu Saveta bezbednosti UN.
„Da bimo svet vodili ka boljoj budućnosti, neophodno je da globalni sistemi budu u skladu sa aktuelnim realnostima. Danas je primer za to i Savet bezbednosti UN. Kada su stvorene UN, svet je bio potpuno drugačiji od prethodnog. U to vreme UN su imale 51 člana-osnivača. Danas je broj zemalja koje su članice UN oko 200. Uprkos tome, broj stalnih članica Saveta bezbednosti UN ostaje isti“, rekao je Modi.
Indijski premijer je primetio da se svet mnogo promenio od formiranja UN.
„Zakon prirode je da ljudi i institucije koji se sami ne menjaju tokom vremena gube svoj značaj. Moramo otvoreno da razmotrimo zašto su se mnogi regionalni forumi pojavili tokom godina i da oni takođe pokazuju svoju efikasnost“, dodao je Modi.
Bazelski komitet za bankarsku superviziju predstavio je 1988. godine prvi sporazum o adekvatnosti kapitala (Bazel I). Sporazum je usvojen kao odgovor u slučaju velikih gubitaka i bankrota banaka, hedž fondova i institucionalnih investitora zabeleženih 1970-ih i 1980-ih godina.