Novi put do srca: Revolucionarni zahvat srpskih lekara ulazi u istoriju medicine

U Institutu za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje“ izvedena je minimalno invanzivna operacija dveju srčanih bolesti. Kombinovanom kardiohirurškom procedurom, istovremeno je urađena intervencija na koronarnom krvnom sudu i na jednom od srčanih zalistaka, mitralnom.

Dr Živković, mladi hirurg, objašnjava da kod ovakvih operacija grudni koš mora da se otvori, jer je potrebno staviti protezu unutar srca. Nakon što je zamenjen mitralni zalistak, korišćen je međurabarni prostor, to je razlika u odnosu na dosadašnje procedure.

„To znači da nismo presecali grudnu kost i široko otvarali grudni koš, već smo kroz male rezove od pet centimatara, možda i malo manje, otvorili međurebarne prostore, tako ušli do srca i izveli intervenciju. Suština je da koštani integritet nije narušen, ni jedna kost nije presečena, ni jedna kost nije polomljena. To je veoma značajno za postoperativni oporavak i za respiratornu funkciju, komfor pacijenta i dalji nastavak njegove fizičke aktivnosti“.

Tako se sedamdesetdvogodišnji pacijent iz Niša, podvgnut dvosturkoj operaciji srca, već nakon pet dana vratio svakodnevnim obavezama. Ipak, dr Živković kaže da su on i kolege veoma obazrivi, pomno ga prate, jer je plan da ovakva operacija, minimalno invanzivna procedura, postane regularna procedura kod svih pacijenata kod kojih je to moguće.

„Inicijalna ideja našeg kardiohirurškog tima i cele bolnice jeste da se prebacimo, što više možemo, na minimalno invanzivne procedure. Nekada smo limitirani, što zbog samih anatomskih karakteristika bolesnika, što zbog predoperativne pripreme, nekada prosto nije moguće izvesti takvu proceduru, ali gledamo da polako podižemo broj, da što više naših bolesnika dobije ovakvu proceduru“.

Živković dodaje da između 10 i 15 odsto pacijenata Instututa ima kombinovane bolesti srca, kod njih je ovakva procedura poželjna.

„Jako puno imamo izolovanih bolesti, što se tiče koronarnih krvnih sudova, pacijente kojima je potreban auto kornarni bajpas, a imamo i dosta bolesti zalistaka, aortnih i mitralnih. Takođe je veliki broj kombinovanih procedura, ta brojka je sve veća. Nažalost, s obzirom na način života, bolesti su sve agresivnije, progresivnije, sve je veći broj blesnika sa zahtevom za kombinovanom hirurgijom“.

Bolesti srca na prvom su mestu kao razlog umiranja u Srbiji, stručnjaci smatraju da objašnjenje ne leži u lošem lečenju, već u nedostatku svesti o prevenciji. Tome treba dodati i čekanje da se na operaciju dođe.

I „Dedinje“ ima listu čekanja, ali lekari ove bolnice neprestano obaraju sopstvene rekorde po broju operacija, sada su na dve hiljade godišnje, čine nadljudske napore da bi zbrinuli što više pacijenata.

Oni obave više od 1700 vaskularnih intevencija godišnje i preko 2000 koronarnih diletacija. Našeg sagovornika smo pitali kako stručnjaci uspevaju da prate nove metode lečenja, s obzirom da su konstantno okrenuti pacijentima, operišu, kao na traci.

„Menadžmenti Instituta balansira između toga da obradimo dovoljno veliki broj bolesnika, mi smo praktično najveći centar u regionu, jedan od najvećih u Evropi po broju procedura na otvorenom srcu. Plan je da se sve dobro kontroliše, da određeni broj procedura može proći i ovako, da procenimo kod koga može da bude minimalno invanzivna procedura, a kod koga standardna, klasična. Trudimo se da bude što više prvih operacija, pratimo sve svetske trendove, čak u nekim oblastima i postavljamo standarde“, ističe ovaj mladi hirurg.

On dodaje da je ključ i u savršenoj saradnji svih timova Instituta „Dedinje“, od predoperativne pripreme, kolega sa kardiologije, kolega sa anesteziologije koji hiruzima omogućavaju da rade.

Upitan da li je ovakvu operaciju moguće obaviti u nekoj drugoj bolnici u Srbiji, da li su za nju potrebni specijalni uređaji, dr Živković odgovara potvrdno, ali ističe da su najbitniji ljudi, odnosno tradicija, znanje, a Insitut iza sebe ima 45 godina rada, bez prestanka.

„Mnogo generacija kardiohirurga je odavde krenulo, prenosilo znanje sledećim generacijama, nama naši profesori, a mi ćemo sutra našim učenicima. To je prva stavka koja mora da se ispuni, jer morate biti vrlo lagodni u standardnim kardiohirurškim procedurama da bi ste došli do ovoga. Druga se tiče sposobnosti rukovodstva da nabavi dovoljno adekvatnu opremu kojom se izvode ovakve procedure. Sve je potpuno drugačije u odnosu na standardne, počevši od same anestezije, načina intubacije, endoskopskog stuba i kamere koju koristimo. Jako je kompleksno, sve do insturmenata na stolu“.

Živković napominje da lekari Instituta uspevaju da se bave i naučnim radom, što je izuzetno bitno, jer, ako niste ono što radite publikovali, predstavili kolegama u svetu, kaže, gotovo da i ne postojite.

I on stiže da se bavi naučnim radom, uz to je i pomoćni urednik domaćeg stručnog časopisa „Akta Medika Medijane“. Ovaj iskusni lekar tek je napunio 35 godina, na Instututu je poslednjih devet.

Iako je njegov potez vredan divljenja stručnjaka svuda u svetu, skromno kaže da sada oseća da je ušao u generaciju koja ima iskustvo u kardiohirurgiji.