Iako su zemlje Zapada koje podržavaju Kijev poručile da je osuda Rusije zbog sukoba u Ukrajini preduslov za zajedničku izjavu čelnika G20, zapadni mediji javljaju da je Indija, koja predsedava G20, predložila nacrt izjave o Ukrajini u kojoj se ne osuđuje ruska specijalna vojna operacija, već se u dokumentu najveća pažnja posvećuje afričkim zemljama tj. zemljama globalnog juga.
Na samitu G20, koji će biti održan u Nju Delhiju, 9. i 10. septembra, neće učestvovati predsednici Rusije i Kine. Kremlj je saopštio da Vladimir Putin i Si Đingping nisu bili „u dosluhu” i da su odvojeno, na osnovu sopstvenih rasporeda, odlučili da ne učestvuju na predstojećem samitu. Si prvi put propušta učešće u ovakvom formatu, pa će kinesku delegaciju predvoditi premijer Li Ćang, a rusku - šef diplomatije Sergej Lavrov.
Džozef Bajden je izjavio da je razočaran zbog toga što njegov kineski kolega neće doći u Nju Delhi, dok zapadni mediji navode da SAD i njihovi evropski saveznici nameravaju da iskoriste samit lidera G20 u Indiji da pridobiju nacije koje imaju dobre odnose sa Moskvom i Pekingom. Međutim, ruski ekspert Anton Grišanov ocenjuje da od ovog samita ne treba očekivati mnogo.
„Setimo se da je prvi punopravni samit održan 2008. godine, kada je došlo do međunarodne finansijske krize izazvane događajima u Sjedinjenim Državama i tada su najveće ekonomije odlučile da udruže snage kako bi izašle iz te krize. Sada neće moći da udruže snage, jer značajan deo G20 zauzima stav da se ukrajinska kriza može rešiti na bojnom polju i kroz nanošenje strateškog poraza Moskvi. I mnogi drugi problemi su povezani sa ukrajinskom krizom, uključujući bezbednost hrane, kao i na desetine i stotine sankcija i različitih sankcionih paketa. Ta gomila protivrečnosti se ne može zanemariti“, kaže Grišanov.
Prema njegovim rečima, sastanci lidera G20 pretvorili su se u rutinske događaje, daleko manje po značaju od samita BRIKS-a. Jedini važan rezultat samita u Nju Delhiju može biti prijem Afričke unije u G20, ocenio je ekspert.
„Teško da se nešto značajno može očekivati od samita G20, osim da će Afrička unija, na čemu insistiramo zajedno sa Kinom, biti primljena u članstvo grupe kao kolektivna članica poput EU, a G20 će se pretvoriti u G21. Južna Afrika je trenutno jedina stalna članica G20 koja predstavlja kontinent, a nadamo se da će i Afrička unija ući u članstvo, odnosno da će se promeniti sam koncept G20“, dodao je Grišanov.
Na samitu G20 u Nju Delhiju, 9. i 10. septembra, neće učestvovati lideri Rusije i Kine, a Kremlj je saopštio da Vladimir Putin i Si Đingping nisu bili „u dosluhu” i da su odvojeno, na osnovu sopstvenih rasporeda, odlučili da ne učestvuju
© POOL
/ Rusija nudi saradnju, a Zapad – sankcije i nove barijere
Ruski ekspert Dmitrij Perlin ocenjuje da je iznenadna žurba „velike dvadesetorke“ da afričkim državama odobri članstvo u G20 zapravo odgovor na širenje BRIKS-a i odgovor na događaje koji se sada dešavaju u određenim afričkim državama. Međutim, pod velikim znakom pitanja je šta G20 zaista može da ponudi Africi, konstatovao je ekspert.
„Već sada je očigledno da se iz Afrike i afričkih zemalja proteruju strane trupe, konkretno francuske, dok pozicija Rusije jača. Tamo jačaju trgovinske, ekonomske i humanitarne veze sa Rusijom, Kinom i mnogim drugim zemljama, ali ne i sa Zapadom. Afrika je kontinent čije su države iskusile dvostruke standarde evropskih zemalja i zapadne civilizacije u celini i zbog toga imaju vrlo malo poverenja u Zapad. Ako pogledate kako se Zapad odnosi prema svojim partnerima postaje jasno da zapadne zemlje nisu pouzdan partner. Stoga ne očekujem pravi iskorak od ove inicijative. A šta G20 danas može da ponudi? Odgovor je jednostavan - nove sankcije, nove zabrane, nove barijere, selektivan odnos u trgovinskim i ekonomskim odnosima. Nisam siguran da je Afrika, čak i moderna Afrika, spremna da tako slepo veruje Zapadu i da pristane na te predloge“, kaže Perlin.
Moto indijskog predsedavanja G20 „Jedna zemlja – jedna porodica – jedna budućnost”, a glavna tema će biti „Inkluzivni i održivi svet“. Na forumu će se razgovarati o aktuelnim pitanjima globalne politike i ekonomije, energetici i digitalizaciji.
Agenda uključuje promovisanje globalnog ekonomskog rasta i jačanje međunarodne trgovine, borbu protiv siromaštva i gladi, razvoj obrazovanja i zdravstvene zaštite, kao i pitanja klimatskih promena. Među pitanjima za koje se očekuje da će se pojaviti na sastanku G20 je i transport žitarica kroz Crno more.
„Trenutno G20 ne rešava nikakva pitanja, već tu dominiraju pozicije. Čak i ako čitate naslove zapadnih medija, videćete da i tu dominiraju stavovi Sjedinjenih Država i Velike Britanije, jer one nameću agendu. Odnosno, oni kažu: ‘Hajde da se okupimo da razgovaramo o Rusiji i novim sankcijama. Hajde da se okupimo da uvedemo nove sankcije protiv onih zemalja koje su saveznici Rusije’. Kome je takva agenda interesantna?! G20 iskreno ne predlaže da se razgovara o pitanju bezbednosti hrane i smanjenju rizika finansijske nestabilnosti. Oni slede svoju, suštinski, usku političku agendu“, ističe Perlin.
SAD pokušavaju da nepozvanog Zelenskog uguraju na samit
Perlin naglašava da Grupa 20, za razliku od BRIKS-a, nije uspela da stvori arhitekturu odnosa po kojoj bi članstvo u grupi bilo ravnopravno za sve zemlje. Stoga je G20 postao paravan za SAD i njegove saveznike. Danas su države pred izborom, dodao je on.
„To je globalni izbor – ili ćete se približiti nekada jakoj zapadnoj koaliciji na čelu sa Sjedinjenim Državama i potčiniti se njihovim pravilima igre, ili ćete učestvovati u stvaranju nove igre sa novim pravilima, i možda čak napišite ta pravila“, dodao je ekspert.
Grupa G20 je međuvladin forum najrazvijenijih ekonomija i ekonomija u razvoju. Članice predstavljaju oko 85 posto globalnog BDP-a, više od 75 posto globalne trgovine i oko dve trećine svetske populacije. Šest zemalja G20 su članice BRIKS-a i kontrolišu oko 60 odsto proizvodnje nafte.
Osim zemalja članica G20, na samit u Nju Delhi su pozvani i lideri svih još devet zemalja - Bangladeša, Egipta, Španije, Mauricijusa, Nigerije, Holandije, UAE, Omana i Singapura.
Indija kao domaćin samita nije pozvala ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, budući da „predstojeći sastanak lidera zemalja G20 nije Savet bezbednosti UN i ne bavi se pitanjima globalne bezbednosti, već problemima globalnog ekonomskog rasta“.
Međutim, savetnik američkog predsednika Džejk Saliven je rekao da bi SAD želele da vide Zelenskog na G20 u Indiji, kako bi bio nastavljen dijalog o mirnom rešavanju sukoba sa Rusijom, čime direktno vrše pritisak na Nju Delhi, koji je prethodno kategorički odbacio mogućnost politizacije ovog samita.
Ruski eksperti napominju da su kijevske vlasti insistirale da se Zelenski obrati „velikoj dvadesetorki“, ali smatraju da ukrajinski predsednik nije pozvan jer bi to bila „još jedna pozorišna predstava“ od koje su svi već umorni. Svima je već dojadilo da slušaju motivacione govore Zelenskog u kojima uči svet šta i kako treba da radi, predstavljajući Ukrajinu kao spasioca i branitelja Evrope i cele planete od „agresorske Rusije“.
Na prošlom, novembarskom samitu G20 Zelenski je u video obraćanju prvi put predstavio svoju mirnovnu formulu od 10 tačaka, koji između ostalog predviđa i povlačenje ruske vojske na granice iz 1991. godine, što je za Moskvu neprihvatljivo.
Da li će Nju Delhi podleći američkim pritiscima i, ipak, pozvati Zelenskog ostaje da se vidi. Ako do toga i dođe doći će kao „prtljag Vašingtona“.