Ukleti brod: Bio je ponos Jugoslavije, a sada niko neće na njega

Radovi na obnovi i pretvaranju broda „Galeb“ u plutajući muzej u završnoj su fazi u brodogradilištu Kraljevica, ali projekt i dalje nije zaokružen jednom važnom stavkom - na konkurs za hotel i ugostiteljski objekt, za koje je grad Rijeka predvidela 993 kvadratna metra površine broda, nije se javio niko.

Bio je to već drugi konkurs za komercijalne sadržaje na „Galebu“ čija je ukupna površina 5.549 kvadrata, a riječke vlasti će sada morati još jednom da analiziraju uslove za budućeg koncesionara te da prilagode i menjaju ono što je odbilo potencijalne ulagače kojih, navodno, ima, prenosi Jutarnji list.

Konkurs je raspisan letos, a posle produžetka roka, zatvoren je 28. avgusta i na njega nije stigla nijedna ponuda.

Prema rečima gradonačelnika Rijeke Marka Filipovića, nekoliko preduzetnika je uoči konkursa i tokom njega pokazala interesovanje za ugostiteljsku i delatnost smeštaja, ali se niko nije javio. Filipović kaže da se prenamena broda u muzej nastavlja.

Za ugostiteljski objekt i hotel predviđeno je manje od petine ukupne površine broda, a tražena cena zakupa bila je 10.943 evra mesečno. Iako su i cena zakupa, kao i depozit, koji sada iznosi 41.036 evra, smanjeni u odnosu na prvi konkurs, formalno iskazanog interesa i dalje nema.

U konkursu, međutim i drugi put je bilo stavki koje su neodređene, pa je tako zamišljeno da budući koncesionar plaća 17,9 odsto ukupnih troškova održavanja i ispitivanja svih tehničkih sistema broda sa svim potrebnim servisima, osim sistema klimatizacije i ventilacije. Budući da je ovo prvi slučaj da se neki brod pretvara u muzej, još nije poznato koliko bi ti troškovi mogli iznositi.

Nisu poznati ni troškovi uređenja hotela, restorana i terase koje bi budući koncesionar, prema poslednjem konkursu, trebalo da preuzme na sebe, za šta će biti oslobođen plaćanja zakupa na pet godina. Prema ceni zakupa određenoj u konkursu, radi se o oko 200.000 evra, ali je pitanje da li se za taj novac može izvesti preuređenje.

Nije poznato ni mesto na kom će „Galeb“ biti vezan. Naime, iako se, kada je pokrenut projekat broda muzeja, govorilo da bi lokacija trebalo da bude na riječkoj rivi, uz neki od gatova, ili na početku lukobrana Molo longo, blizu Putničkog terminala, sada je određena lokacija pokraj dizalica na Molo longu. To je oko kilometar, odnosno desetak minuta hoda od Rive Boduli, dakle centra Rijeke, što smanjuje atraktivnost lokacije.

Takođe, u ovom trenutku još nije poznato hoće li i pod kojim uslovima riječka putnička obala, odnosno riva, biti pretvorena u marinu za superjahte, što je želja kompanije ACI Gitone koja gradi marinu u Porto Barošu. Superjahte bi mogle da blokiraju pogled na „Galeb“ koji, zavučen kod dizalica, s njima pada u drugi plan i teško da može opravdati ulogu atrakcije u riječkoj luci.

Obnova „Galeba“, koji je ostao zapamćen kao Titova ploveća rezidencija i školski brod Jugoslavenske ratne mornarice na kojem je vojnu obuku prošlo na hiljade „Titovih mornara“, počela je 2019, ali rokovi su nekoliko puta probijani.

Sada su radovi u završnoj fazi, urađeno je više od 90 odsto, a nakon završetka rekonstrukcije i restauracije sledi opremanje muzeja. Riječke vlasti kažu da se izvode radovi na polaganju opreme i elektrokabla, a planirani završetak je u proleće 2024. godine.

Inače, brod „Galeb“ je zaštićeno kulturno dobro. Sagrađen je u Italiji 1938. godine kao brod za prevoz banana, a tokom Drugog svetskog rata koristila ga je italijanska ratna mornarica. Posle kapitulacije Italije 1943. godine zaplenili su ga Nemci i koristili kao minopolagač. Teško je oštećen 1944. kada je naleteo na minu u Jadranskom moru, a na popravci u Rijeci potopila ga je saveznička avijacija.

Izvučen je iz mora početkom 1948. i potom obnovljen u pulskom brodogradilištu. Od 1952. godine bio je školski brod ratne mornarice i u isto vreme Titov predsednički brod. Tito je na brodu proveo ukupno 318 dana i prešao 157.000 kilometara širom sveta. Na ovom brodu boravila su 102 svetska državnika koja su se srela sa jugoslovenskim maršalom, a među njima Vinston Čerčil, grčki kralj Pavle, etiopski car Hajle Selasije, marokanski kralj Hasan II, a predsednici Gamal Abdel Naser, Džavaharlal Nehru, Ahmed Sukarno, Kvame Nkrumah, Habib Burgiba, Sirimavo Bandaranaike, Seku Ture, Nikita Hruščov...

U vreme raspada Jugoslavije povučen je u Boku Kotorsku, potom je bio u vlasništvu vlade Crne Gore, koja ga je prodala grčkom biznismenu. On je poslao brod na remont u riječko brodogradilište, ali nije platio troškove, pa je „Galeb“ preuzela gradska uprava Rijeke.