Jeste da se košarka igra za poene, jeste da su u prvom planu igrači koji nakupe najviše, ali kako je reprezentacija Srbije vratila šmek stare škole, tako se vratila i važnost pomalo zaboravljenih uloga.
U eri kada košarkaši na spoljnim pozicijama najpre gledaju koš, a ne pripremu poena za saigrače, Stefan Jović se pojavio kao primer pravog organizatora igre, kao jedan od retkih preostalih protagonista takve uloge.
Košarkaš Stefan Jović
© Sputnik / Lola Đorđević
Jovića se sećamo iz vremena kada je tek ušao u reprezentaciju Srbije, tada još kao igrač kragujevačkog Radničkog, sa ne toliko definisanom rolom.
I u reprezentaciji, a potom i u Crvenoj zvezdi, Jović je postao jedan od najboljih plejmejkera i asistenata u Evroligi, postavio je i rekord, a da poseduje večnu klasu potvrdio je na Mundobasketu, iako je imao prethodno velikih problema i sa povredama i sa pronalaženjem pravog kluba za sebe.
Da nema Jovića, kako je izgledalo na početku priprema, kada je postavljeno pitanje kada će i da li će se uopšte pridružiti trening kampu, Srbija ne bi izgledala ovako dobro.
Siguran, smiren, vispren, lucidan, fokusiran – sve je to Jović na Svetskom prvenstvu, a sa njim je i Srbija takva, pametna, organizovana, strpljiva i kreativna u napadačkoj igri.
Jović na turniru ima nešto manje od sedam asistencija po utakmici, ukupno 40, samo Tremont Voters i Portorika i Karlik Džouns iz Južnog Sudana su upisali više, a na celom takmičenju Srbija ima najviše asistencija, ukupno 157.
I u tome se vidi Jovićeva uloga, njegova igra otvara i drugim igračima da dodaju loptu dalje i da upisuju asistencije, što celu igru Srbije čini košarkaški briljantnom.
Činjenica da je Jović u ekipi dozvolila je još jednom musketaru da se istakne i da radi ono što najbolje ume.
"Moj posao je da ih jurim po terenu!"
Tako je Aleksa Avramović prokomentarisao svoju partiju protiv Litvanije kada je upisao četiri ukradene lopte, u ključnim momentima utakmice čime je podigao energiju ekipe i potpuno dotukao protivnika.
Sa Jovićem u timu, Avramović je dobio ulogu dežurnog jurišnika, čime se na pravi način koristi njegova energična priroda.
"Na baterije!", prokomentarisao je njegov prijatelj i saigrač iz Partizana Danilo Anđušić.
Na aktuelnom Mundobasketu se vidi koliko je Avramović nedostajao Srbiji na prethodnom Evrobasketu, polomio je ruku na pripremama i zbog toga je morao da propusti i prvi deo sezone u klubu.
Nije ga to omelo da bude ono što jeste, pamtiće navijači Partizana njegove partije po povratku, njegovo požrtvovanje, apsolutnu predanost u odbrani i volju da na svakom meču pruži 110 posto mogućnosti.
Kao posledica toga stigla je i nova povreda, druge ruke, ali se srećom po sve Aleksa oporavio i stavio na raspolaganje selektoru Pešiću.
Njegova energija je Srbiju učinila odbrambenom mašinom, na šest utakmica Svetskog prvenstva upisala je 56 ukradenih lopti, 9,3 po meču, što je čini drugom najboljom na celom takmičenju.
Da je Srbija zaista staroškolska ekipa potvrđuje i treći musketar, pored klasičnog plejmejkera, prema starim tumačenjima, za okosnicu tima je neophodan i klasičan centar, a to Srbija ima u Nikoli Milutinovu – jasno je bilo svakome ko je želeo to da vidi, a ne da lamentira nad činjenicom da se Nikoli Jokiću ovog leta nije igralo za reprezentaciju.
"Bezgranični talenat!"
Tim rečima je Milutinova opisao Duško Vujošević, u momentu kada ga je kao još maloletnog promovisao u startnog centra Partizana, a kako su godine odmicale bilo je evidentno da će on izrasti u najbolju "peticu" u Evropi.
To Nikola i jeste postao, posle Partizana se kalio u Olimpijakosu, potpuni zenit je doživeo u moskovskom CSKA, a svoju zrelost dokazuje na aktuelnom Mundobasketu.
Velika odgovornost je pala na njegova leđa, bukvalno, jedini je igrač u timu sposoban da leđima napadne koš i dosad se nije pojavio nijedan rival sa kapacitetom da to odbrani.
Više od toga, Milutinov je, uprkos visini i težini, očuvao svoju brzinu nogu, fenomenalno se postavlja za blokove i otvara iz tih situacija, što daje srpskom timu mogućnost i da napadne obruč i da pronađe još bolje dodavanje za spoljne pozicije.
Nikola je tokom turnira pokazao i visok nivo košarkaške inteligencije, sjajno predviđa kretnje svojih bekova, idealno se postavlja u reketu i otvara prave autoputeve saigračima za direktne i lake poene, praktično zicere.
I konačno, Milutinov briljantno obavlja i osnovnu centarsku ulogu, građenje pod obručom i hvatanjem lopti posle promašaja, na obe strane, a da to radi na sjajan način svedoči i statistika – ima 8,8 skokova po utakmici, a kako su svi rivali u tom segmentu završili takmičenje, ima šansu da prikupi i najveći broj uhvaćenih lopti na celom Mundobasketu.
Sa takvim asistentom u liku Jovića, odbrambenim majstorom kakav je Avramović i silom pod obručom koju predstavlja Milutinov – ništa za Srbiju nije nemoguće, a prva prepreka je Kanada u polufinalu Mundobasketa, u petak od 10.45.