Selektor Svetislav Pešić je sa svojim stručnim štabom pripremio čitav niz akcija koje podsećaju na eru stare škole, kada se košarka igrala glavom, a ne mišićima.
Ideja je bila vidljiva još na Akropolis kupu, tada i bez klasičnog plejmejkera u liku Stefana Jovića, Srbija je demonstrirala svoje namere, da igra gotovo cele napade, sa mnogo kretanja, mnogo dodavanja i sa filosofijom traženja najbolje moguće pozicije za napad na obruč.
Sa Jovićem su stvari postale mnogo jednostavnije, kao klasičan organizator igre on ima kvalitet, a i iskustvo, da sprovede stvari u delo, a vremenom su to tog nivoa došli i igrači poput Gudurića i Bogdanovića, kojima to nije osnovni posao.
U jednoj od akcija, koju je primetio grčki trener Kostas Kalogeropulos, upravo je Gudurić postavio akciju koju je lakim poenima na obruču završio Davidovac, a u svemu su učestvovali, što direktno, što indirektno, svi igrači iz petorke.
Marinković je izveo loptu, doturio je Avramoviću, usledio je niz kretnji i blokova koje su dozvolile otvoreno dodavanje Petruševu za potonju asistenciju Davidovcu, što je odbrana rivala mogla samo pogledom da isprati.
Nije problem za Srbiju bio ni visoki presing protivnika, Jović kao organizator nije ni dotakao loptu, sve su kreirali i izveli najpre Dobrić, potom Bogdanović, a kao egzekutor laganog floutera pojavio se Milutinov.
Kada se lopta konačno našla u Jovićevim rukama, on je namestio trojku za Petruševa, kome je Bogdanović odličnom blokadom ostavio otvorenu poziciju za šut.
Jedan od specijaliteta srpskog tima je i kretnja u kojoj Milutinov posle bloka za nižeg igrača ide pod koš i pravi livadu za prodor, a niko to bolje ne ume da iskoristi od Bogdanovića.
I ne samo Bogdan, napad na obruč je sjajno koristio i Gudurić, posle ponovo odličnog bloka, probijanja prve linije odbrane i oklevanja rivala da pomognu praznom prostoru.
Zaista, Srbija igra na spektakularan način kada poštuje svoje sisteme igre, a i to je konstatovano ranije na stranicama Sputnjik sporta – kada se igra u dogovorenom sistemu, onda nema zime!