Novi krug razgovora o prijemu novih članica u Uniju pokrenuo je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji je na forumu na Bledu poručio da je proširenje EU na Balkan do 2030. realan, mada ambiciozan cilj. Par dana kasnije visoki predstavnik Žozep Borelj je na neformalnom sastanku šefova diplomatije EU izrazio uverenje da treba biti spreman na proširenje kojim bi se EU pridodalo još 10 novih članica.
Nerealno očekivati proširenje EU
Kad je reč o Srbiji, smatra politikog Dejan Vuk Stanković, Evropljani mogu da nas uzmu u razmatranje samo kako bi sprečili da ovde drugi ostvare uticaj.
„A što se tiče same EU, dok oni ne redefinišu svoju proceduru odlučivanja unutar same EU i dok se ne promeni raspoloženje bilo političke elite, bilo javnosti prema politici proširenja nije realno to očekivati. Takođe, rusko-ukrajinski sukob je centralno pitanje ne samo Evrope i sveta i dok to ne dobije svoj epilog nije realno očekivati ono što priča Šarl Mišel“, veruje Stanković.
Ni u kojoj varijanti nema proširenja EU, ni u kojoj varijanti nas neće primiti, ali to ne znači da ne treba da idemo tim putem, slaže se Deđanski, dok Stanković objašnjava da je razlog za istrajavanje na evropskom putu Srbije to što je ona okružena zemljama Unije.
„Neće oni nas da prime, ali mi nemamo gde da odemo. Bilo bi sjajno da mi kao Rusija možemo da imamo i evropsku i azijsku dimenziju“, dodaje on i podseća da se pojavio i BRIKS kao opcija, a mada nije jasno šta bi Srbija radila sa zemljama tog bloka, to je lepa ideja posle frustracija koje je Zapad priređivao Srbiji poslednjih 30 godina.
Zato je psihološki to razumljivo ali, kako ističe, kad vodite državu morate da pravite i pakt sa đavolom da biste mogli da opstanete.
„Koliko je to moguće, to je pitanje i za Zapad. Da li će ti negativni stavovi o Srbima biti toliko ukorenjeni da će rizikovati da ovde naprave antagonizovanu državu i mesto gde će drugi širiti svoj uticaj - to je stvar i njihovih geopolitičara. Oni su sa budžetom ponižavanja Srbije otišli jako daleko: traže od vas da postanete maltene nacisti s kraja 20. veka ne bi li se izvršila neutralizacija jedinstvenog položaja nacističke Nemačke u istoriji. I to se vrlo svesno gura“, upozorava Stanković.
Ciničan izbor posrednika u dijalogu
Na podsećanje da EU traži od Srbije i da se zarad članstva odrekne dela teritorije, a pritom tvrdi da je kao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine statusno neutralna, on konstatuje da niko ko je učestvovao u bombardovanju Srbije nije statusno neutralan.
„To što Španija iz svojih razloga neće da prizna secesiju kao princip stvaranja novih država to je njeno pravo koje nama odgovara, ali oni su svojim radnjama doprineli tome da Kosovo bude nezavisno. Čak je neko ciničan u Berinu i Vašingtonu smislio da specijalni izaslanik za rešavanje kosovsko-srpskih problema bude Miroslav Lajčak čija zemlja neće da prizna nezavisnost Kosova i da nekadašnji šef diplomatije Španije Žozep Borelj koji je u svim forumima EU pričao protiv secesije bude visoki predstavnik", kaže Stanković uz ocenu da i Lajčak i Borelj sada rade na tome da Kosovo postane nezavisno.
Ta simbolika, po njegovom mišljenju, uopšte nije naivna, niti su ti ljudi slučajno izabrani - oni su izabrani kao poruka Srbiji: vama će ruke zavrtati oni koji su ranije bili protiv toga.
A zna li EU uopšte kakav Balkan hoće i da li je ključna stvar u politici EU prema ovom regionu da postane rusofoban? Stanković ističe da je Briselu bitno samo da Srbija postane rusofobna jer im je to simbolički važno.
„Bitno im je da Srbija stane uz njih jer do sada je Srbija držala poziciju koja je neutralna i štrčala je. Nije jednostavno biti izuzet iz te politike koja po nekom vojnom principu kaže – moraš to da uradiš. Oni koji danas vode spoljnu politiku zapadnog sveta funkcionišu po principu „naredi – uradi“. I zaista svi je sprovode ne pitajući za svoje interese“, objašnjava naš sagovornik.
Balansirati dok se situacija u svetu ne promeni
Deđanski smatra da u takvoj situaciji Srbija može da ide ka EU samo tako što neće pristajati na ono što joj ne odgovara i da tako nastavi dok se situacija u svetu ne promeni.
„Poenta u ovim vremenima je balansirati. A to je teško i nema lakih rešenja. Jer u Srbiji imamo prozapadnu stranu koja kaže – treba samo da poslušamo i sve će biti u redu. Slušali smo 12 godina pa ništa. A onda imamo desničare koji kažu - treba sad zaoštriti. Ali onda sledeće godine nema plata. Balansiranje i jeste da držimo nos iznad vode dok se situacija ne reši. Ne rešavamo mi situaciju, samo treba da predviđamo, političko rukovodstvo treba da predviđa – da li je bolje da se svrstamo na jednu stranu. I tu mora da se uzme u obzir nekoliko stvari: kako će se ponašati narod, drugo, da li ćemo ako se okrene priča pasti opet na dno. Tu treba da budemo politički vizionari“, poručuje politikolog.