Nije izgledalo realno, ali je realnost nešto na šta se ne treba obazirati, što bi rekao jedan bivši košarkaški trener, da će Srbija uspeti da stigne do polufinala Mundobasketa, ali, verovali ili ne – tu je!
Još manje je bilo očekivano da Pešićev cilj ostvarenja plasmana koji će odvesti Srbiju direktno na Olimpijske igre 2024. godine, bez dodatnih kvalifikacija, neretko veoma neugodnih događaja, ali, opet verovali ili ne – Srbija je već čekirala kartu za Pariz dogodine.
Zasluge za prvi cilj idu i na račun nekih drugih, budimo pošteni, u prvom redu Litvanije koja je pobedila Ameriku, žestoko se istrošila i potom je u četvrtfinalu bila lak zalogaj za maksimalno fokusiran i spreman tim Srbije.
Za ostvarenje drugog cilja Srbija se može zahvaliti i reprezentaciji Kanade, pobedila je Sloveniju i srpski tim je uz Nemačku ostavila kao jedine dve evropske ekipe na Mundobasketu, što znači da upravo njima idu karte za Olimpijske igre.
Pred Srbijom je sada treći cilj – medalja, a na tom putu se upravo nalazi severnoamerička ekipa, reprezentacija Kanade.
Sudar svetova, na sve moguće načine, ali je u ovom slučaju najbitniji košarkaški.
Srbija je na Mundobasketu predstavila briljantnu timsku košarku, nešto što se ne viđa u poslednjim godinama kroz ekspanziju američkog sistema usmerenog na individualce, selektor Pešić je u oskudnom izboru uspeo da pronađe pravi tim ljudi, pravu hemiju, podelio je zadatke, namenio uloge, postavio strategiju i sistem.
Kao što je već pisano na stranicama Sputnjik sporta, još od Akropolis kupa, Srbija ima želju da igra košarku starog tipa i primorana je na to jer nema izrazite pojedince – možda je i bolje, videli smo kako je sve to izgledalo na prethodnom Evrobasketu, ali i u kvalifikacijama za Olimpijske igre.
Mnogo kretanja, mnogo blokova, dugo kruženje lopte da bi se pronašla najbolja pozicija za šut, namera da se čita odbrana protivnika, da se odigra jaka odbrana 1 na 1, da se koristi pik-en-rol, da se ne ispucava po svaku cenu i da se bude strpljiv i fokusiran – to su osnove na kojima je selektor Pešić izgradio ekipu i učinio je jednom od četiri najbolje na košarkaškom svetu.
Sa druge strane, Kanada je potpuni opozit, ekipa puna individualaca, fizički besprekorno spremnih, ali i spremnih na žestoku tuču u odbrani, sa mnogo utrčavanja u napadu, direktnih uručenja lopti u ruke, uz konstantnu želju da se igra brzo i napada koš za ofanzivne skokove.
Kao takva, Kanada može da bude veliki problem za Srbiju, naročito na spoljnim pozicijama, atleticizam Šaja Gildžus-Aleksandera, prvog plejmejkera i lidera ekipe može biti velika opasnost, jednako kao i namera Ar Džej Bereta da ukuca svaku loptu u koš ili Dilona Bruksa da ispali besomučan broj trojki.
U tom segmentu, Srbija će morati perfektno da organizuje odbranu na liniji za tri poena, sve oči će biti uprte u Aleksu Avramovića, Vanju Marinkovića i Ognjena Dobrića, ali i ostalu trojicu bekova, Stefana Jovića, Bogdana Bogdanovića i Marka Gudurića – njihov doprinos u defanzivi može biti ključan za ishod duela.
Postoji i razlog zašto. Kanada nema preveliki doprinos igrača na unutrašnjim pozicijama, Srbija tu ima velike adute u Nikoli Milutinovu i Filipu Petruševu koji su i protiv jačih rivala, kao što su litvanski centri, uspeli da nametnu dominaciju – a to treba očekivati i protiv Kanade.
Potencijalni problem za Srbiju je namera igrača Kanade da žestoko tuku u odbrani, ukoliko ne budu uspeli da pročitaju šta igra srpski tim, neće se libiti da urade sve kako bi doveli u nervozu bekove protivnika, to su uradili sa Lukom Dončićem protiv Slovenije, a izvesno je da će na meti Bruksa i Bereta biti Bogdan Bogdanović.
Bitna razlika između Srbije i Slovenije u tom segmentu može da bude i tas koji prelazi na vagu drugačijeg ishoda – srpski tim ima mnogo kombinacija u napadu, želi da igra tečno i da uključi sve igrače u igru, što bi potencijalno moglo da dovede u problem Kanadu jer ne mogu baš da tuku svu petoricu protivničkih igrača.
Takve ekipe mogu biti problem Kanadi, recimo Španija je jedna od njih, kao pravi predstavnik evropske škole košarke, a ako se konstatuje činjenica da Srbija igra najbolju timsku košarku u napadu, jasno je da problem može da bude i veći – uz uslov da ekipa selektora Pešića nametne svoje sisteme i ritam i nikako da ne dozvoli nekakve nalete nervoze i padanja na ulične fore.
Vremena za pravu pripremu ima, utakmica polufinala Mundobasketa između Srbije i Kanade je na programu u petak od 10.45, uz direktan tekstualni prenos na stranicama Sputnjik sporta.