„Zaključivanje sporazuma o transportu proizvoda nije težak posao, pitanje je kako kontrolisati njegovo izvršenje na prihvatljiv način za obe strane, a kako bi se osigurala transparentnost mehanizma“, rekao je on.
Ekspert je podvukao da uspeh prehrambenog sporazuma zavisi od toga može li Zapad, na čijem su čelu SAD, da pokaže iskrenost i da poštuje sporazume, uključujući i formiranje pravičnog i efikasnog mehanizma nadzora treće strane, kako bi garantovao da se u budućnosti neće koristiti trgovina žitom za snabdevanje oružjem.
Govoreći o ulozi Turske, list navodi, da uloga posrednika između dve strane u konfliktu daje Ankari ne samo određeni geopolitički uticaj, već i profit od tranzita proizvoda. Pritom, uticaj Turske je i dalje ograničen i ne može da u potpunosti promeni pozicije drugih strana.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan su na sastanku u Sočiju 4. septembra razmotrili situaciju oko prehrambenog sporazuma i druga pitanja. Na konferenciji za medije turski lider je rekao da je Ankara zajedno sa UN pripremila novi paket inicijativa koji ima za cilj obnavljanje crnomorske prehrambene inicijative, te da se nada na pozitivan ishod nakon razmatranja. Predsednik Rusije je naveo da je Moskva spremna da se vrati prehrambenom sporazumu u roku od nekoliko dana nakon što se ispune obećanja koja su joj data u okviru dogovora iz Istanbula od jula prošle godine.
Prehrambeni sporazum
Prehrambeni sporazum je prestao da važi 18. jula, a Rusija je obavestila Tursku, Ukrajinu i Ujedinjene nacije da se protivi njegovom produžavanju. Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije rekao da uslovi sporazuma koji se tiču Rusije nisu ispunjeni, bez obzira na napore UN, jer zapadne zemlje nisu planirale da ispune svoja obećanja.
Nakon prekida funkcionisanja crnomorske žitne inicijative i prekida morskog humanitarnog koridora, svi brodovi koji plove u akvatoriji Crnog mora ka ukrajinskim lukama, od ponoći 20. jula tretiraju se kao potencijalni prevoznici vojnog tereta, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Crnomorsku inicijativu potpisali su 22. jula prošle godine predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija u Istanbulu, a njom je predviđen izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva Crnim morem iz tri luke, uključujući odesu. Usaglašavanjem plovidbe brodova bavi se Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu. Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošlog septembra ukazao na to da Zapad izvozi veći deo ukrajinskog žita u svoje države, umesto u afričke zemlje, kojima je ono neophodno.