Iako to neko u Kijevu možda i shvata, a visoki oficiri država NATO koji upravljaju ukrajinskom vojskom nemaju nalog svojih zemalja da ga prekinu, makar to bilo u interesu Ukrajinaca, kaže Ristivojević, dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
On dodaje da je Međunarodni monetarni fond pre par dana izašao sa podatkom da je broj stanovnika Ukrajine sa predratnih 44 miliona stanovnika pao na 26 miliona, a to znači da je Ukrajina već izgubila rat.
„To znači da 40 odsto stanovnika već nije tamo. Zapad može sve da uradi, ali ako tamo nema ljudi, onda tamo nema ničeg. Ta situacija može da se poredi sa našom iz Prvog svetskog rata. U političkom smislu smo na kraju bili na pravoj strani, ali smo u biološkom smislu doživeli katastrofu. Svaki treći muškarac koji je 1914. bio živ, 1918. nije“, naglasio je Ristivojević.
Rat iscrpljivanja
Ovaj rat je već nakon nekoliko meseci prešao u vrstu sukoba koji su Rusi u svojoj istoriji vodili nekoliko puta, a to je rat iscrpljivanja, ali čak i onima koji bi se ponadali nekom gubitku vojske Ruske Federacije na terenu, kao i svim ozbiljnim posmatračima i stručnjacima, jasno je da u slučaju kada bi rat krenuo u nepovoljnom pravcu na terenu, ruska vojska bi upotrebila taktičke nuklearne bombe i rat završila za dan.
„Oni to mogu da urade i danas, a mogli su i prošle jeseni ali ne rade zato što „orao ne lovi komarce“ ili - ako nešto možete da rešite puškom, nećete rešavati topom“, objašnjava Ristivojević.
Rusija trenutno, podseća naš sagovornik, na svojim zapadnim granicama ima 300 hiljada vojnika NATO-a, a toliko je otprilike i broj ukrajinskih vojnika koji se bori protiv njih. Za pola godine u Poljskoj ili negde drugde možda se pojavi još vojnika Alijanse što znači da će Rusija morati da rasporedi sve svoje vojne potencijale da bi se odgovorila svim bezbednosnim rizicima, a ne da sve uloži u sukob u Ukrajini i zato je ovo rat iscrpljivanja.
„Izračunali su koliko ukrajinska vojska ima kojih jedinica i oružja i šta može u kom vremenskom toku da dobije i rešili su da vode rat na takav način da čovek bude najveća vrednost. S druge strane, u ukrajinskoj vojsci stranci planiraju akcije u kojima se vidi da je čovek najmanje bitna vrednost i zbog toga je i broj poginulih veći na strani Ukrajine,“ smatra Ristivojević.
Zapad ignoriše sopstvenu krizu
Ipak, naš sagovornik veruje da elite američke Demokratske stranke nisu u stanju da se nose sa slabljenjem moći koje Zapadu, po prirodi stvari, normalno dolazi cikličnim, istorijskim tokovima. S druge strane, njemu, kako kaže, deluje da ljudi koji su u Republikanskoj stranci to jesu u stanju. On podseća na Trampove reči da kada bi se sutra vratio u Belu kuću, završio bi ovaj rat i sa Rusima uspostavio dobre odnose, jer Sjedinjene Države očekuje veliki rat s Kinom. Ne treba iz cele jednačine izostaviti ni Veliku Britaniju koja je od kada je počela Specijalna vojna operacija promenila tri premijera, a novi ministar odbrane promenio je čak šest ministarstava.
„To govori da njihovo društvo prolazi kroz veliku krizu. Ako su oni stigli da menjaju premijere kao na traci a izabrali su čoveka za kojeg najveći broj ljudi u Engleskoj kakva je bila kada je bila na vrhuncu moći ne ne bi ni pomislili da može da bude predsednik Vlade. Velika Britanija je odavno prošla svoj zenit. Njihova vojska ukupno ima 150 tenkova i zbog toga nisu bili u stanju da pošalju Ukrajincima više od 14 a imaju stotinak samohodnih haubica pa su u Ukrajinu poslali samo osam“, rekao je naš sagovornik.